Хигијена руку у здравственим установама Посетиоци треба да оперу руке сваки пут када уђу и изађу из болесничке собе. Пацијенти и посетиоци не треба да додирују ране, завоје, интравенска црева или било која друга средства која се користе за третман пацијената. Пацијенти треба да одржавају добру личну хигијену, посебно док су у болници. Ово укључује прање руку након сваког одласка у тоалет и пре сваког оброка. Здравствено особље треба да обави хигијену руку: пре додира пацијента, пре антисептичних процедура, након контакта са телесним телностима и излучевинама, након контакта са пацијентом и након контакта са предметима из пацијентове околине. Хигијена руку се обавља водом и течним сапуном када су руке видљиво прљаве или контаминиране крвљу или телесним течностима, а средством на бази алкохола које се наноси на суве руке у свим другим случајевима. Правила за коришћење рукавица у здравству Рукавице могу бити корисна и важна испомоћ доброј хигијени. Ипак, рукавице не отклањају потребу за прањем руку. Рукавице треба носити када се предвиђа контакт с крвљу и другим потенцијално инфективним материјалом, слузницама и оштећеном кожом. Рукавице треба скинути након пружене неге једном болеснику. Исти пар рукавица не сме се користити за негу више од једног болесника. Када се носе рукавице, треба их заменити ако током пружања неге болеснику прелазимо са контаминираног на чистији део тела болесника (укључујући оштећену кожу, слузнице или медицинско помагало). Рукавице се употребљавају једнократно. Након скидања рукавица, било стерилних или нестерилних, треба увек спровести дезинфекцију руку. Правила за коришћење рукавица у прехрамбеној индустрији, салонима за депилацију и тетоважу Користите само рукавице за једнократну употребу, запаковане да би се спречила зараза – Проверите да рукавице нису коришћене и да нису поцепане. Обезбедите рукавице које су тачно ваша величина. Не користите двапут исте рукавице. Промените рукавице најмање једном сваког сата. Руке треба опрати и осушити пре коришћења нових рукавица. Управа мора да обезбеди обуку и да спроведе адекватно коришћење рукавица. Рукавице треба променити са сваком променом активности на радном месту. Рукавице треба променити након кијања, кашљања или додира косе и лица.     Повезане теме                                                                         Шта су и које су „болести прљавих руку” ? Савети...

Савети становништву Руке треба прати не само пре јела, већ и после коришћења нужника и у сличним ситуацијама. Ако прање руку није одмах изводљиво (услед непостојања услова) не треба додиривати уста, нос или очи, као и предмете преко којих би се накнадно загадили прсти све док се не оперу руке. Епидемиолошки гледано, суви предмети су безбеднији од влажних, метални од пластичних или папирних (на металној површини заразне клице краће опстају), а они изложени сунцу су безбеднији од оних који су држани у тами. Неопходно је хигијенски исправно поступати са животним намирницама на њиховом путу од производње, транспорта, ускладиштења, до руковања и сервирања. Користити играчке које је лакше чистити, прати или дезинфиковати, према упутству произвођача за употребу. Не ограничавати употребу појединих врста играчака, него потенцирати редовно и правилно прање руку после игре и пре оброка. Разговарати са дететом о томе да се играчке и прсти не стављају у уста. Јако загађене предмете потребно је дезинфиковати (дезинфекционо средство користити према упутствима произвођача) или уништити. Када треба прати руке?   Руке треба увек прати када су видно запрљане, али их је неопходно опрати и: Пре: Јела (оброка) / припреме хране, Дојења / храњења детета, Активности које обављате с дететом, посебно новорођенчетом, Додиривања уста, носа, или очију, Контакта с болесном особом После: Јела / припреме хране, Употребе тоалета, Мењања пелена, Брисања носа, кашљања, кијања, Додиривања предмета контаминираних телесним излучевинама или крвљу, Контакта с болесном особом, Контакта са животињом, Неких активности као што су изношење смећа, чишћење и сл, Повратка у кућу након шетње, играња, куповине и сл. Шта подразумева хигијена руку? Пре прања руку неопходно је да се скине накит са руку и сат. Руке прати под млазом текуће воде, по могућству млаке воде, не вреле, јер превише врућа вода може да доведе до оштећења коже. За прање руку користити течни сапун, а ако користите чврст сапун треба га после коришћења испрати под млазом воде и чувати тако да буде сув. Посуда са водом у којој је сапун може да садржи микроорганизме – узрочнике заразних болести, па је стога неопходно на таквим местима користити течни сапун и то антимикробни и антибактеријски сапун у затвореном систему. Не треба користити сапуне са високим процентом алкалија, агресивних средстава, детерџенте и органске раствараче, јер исушују кожу, скидају заштитни масни слој и чине је подложном разним инфекцијама и алергијским реакцијама. Добро истрљати целокупну површину коже руку: дланове, подлактице, површине коже између прстију, подручје испод ноктију у трајању од најмање 30 секунди. Након сапуњања руке добро испрати и осушити. Уколико се уместо папирног убруса користи пешкир, користити га само за руке и често га мењати, и било би пожељно да га користи само једна особа. Ако руке перете у неком јавном тоалету (ресторан, кафић, и сл) руке, посушите папирним...

Шта су и које су „болести прљавих руку” ?   У „болести прљавих руку” убраја се мноштво заразних обољења различите етиологије. Узрочници „болести прљавих руку” су вируси (Хепатитис А – заразна жутица, полиомијелитис – дечија парализа, вирусни проливи), бактерије (трбушни тифус, дизентерија), паразити (амебна дизентерија, ентеробијаза). Начин преношења „болести прљавих руку” Резервоари цревних заразних болести, било да су болесници или клицоноше, приликом дефекације (хепатитис А, трбушни тифус, дизентерија) или уринирања, запрљају руке и ако их не оперу на хигијенски исправан начин, непосредним додиром могу пренети инфекцију на осетљиву особу. Прљаве, клицама загађене руке имају кључни значај у преношењу узрочника цревних, респираторних и кожних заразних болести. Посредним додиром (индиректним контактом) који се остварује путем загађених (контаминираних) предмета и ствари које је претходно користила болесна особа или клицоноша (то могу бити марамице, пешкири, одећа, играчке, прибор за јело, кваке на вратима, батерије за воду у тоалетима, књиге и сл.) такође се могу пренети заразне болести.   Повезане теме                                                                       Савети становништву Хигијена руку у здравственим...

Светски дан чистих руку 15. октобар обележава се широм света са циљем да се пропагира култура прања руку сапуном, на глобалном и локалном нивоу, јер иако људи перу руке мало њих их пере у критичним моментима – после коришћења тоалета, после додиривања уста, носа, или очију, након контакта с болесном особом, али и приликом свакодневних активности у домаћинству. Прљаве, клицама загађене руке имају кључни значај у преношењу узрочника цревних, респираторних и кожних заразних болести, Прање руку сапуном је једна од најефективнијих мера превенције пролива и упале плућа. Неки подаци показују да сваке године око 3,5 милона деце у свету не доживи свој први рођендан, управо због пролива и запаљења плућа, и скоро два милиона одраслх умре од болести које су последица прљавих руку, а сапун и воду могу себи да приуште сви.   Према подациима UNICEF-a број деце испод пет година која живе у домаћинствима која нису обухваћена санитарно – здравственим мерама је је 280 милиона 1,8 милиона људи умире сваке године од дијареје, укључујући и колеру, а 90 % свих смртних случајева узрокованих дијарејом су деца испод пет година.   Око 88% свих смртних случајева узрокованих дијарејом приписује се неисправној води, неадекватним санитарно – здравственим мерама и неадекватној хигијени.   Према истраживању здравственог стања становништва Србије, у Србији 73 % одраслог становништва ,и 75 % деце и омладине од девет до деветнаест година редовно пере руке.   Највећи број болести шири се управо преко прљавих руку, па на хигијену истих треба посебно обратити пажњу. Мислите о томе стално!     Повезане теме       Шта су и које су „болести прљавих руку” ? Савети становништву Хигијена руку у здравственим...

Правилна исхрана – Зашто нам је храна битна ? Храна је састављена од многих хранљивих материја, које су свима потребне за: живот, раст и развој, одржавање здравља, обезбеђивање енергије за рад, смањује ризик од развоја хроничних болести и остеопорозе, осигурава психичко сазревање, важан је фактор у достизању академског потенцијала.   Потребно је око 40 хранљивих материја да би човек био здрав. Основне хранљиве материје су витамини, минерали, аминокиселине из протеина, протеини, масти и угљени хидрати. Ове материје треба добити из различитих намирница, јер не постоји једна која садржи све потребне састојке у довољној мери. Због тога је неопходно да исхрана буде разноврсна. Свака врста намирница је добар извор неке материје (нпр. Млеко – протеини, калцијум, витамини А и Д).   Храна представља првенствено извор енергије потребне за нормалан рад организма   Она је неопходна за живот без ње се једноставно -НЕ МОЖЕ !   Ток сваке болести, почев од вирусних инфекција до малигних обољења, у великој мери може да зависи од исхране. Без одговарајуће исхране, човек не може да створи одбрамбене снаге организма, које га штите од разних врста вирусних и бактеријских инфекција. Многе озбиљне и честе болести данашњице, као што су висок крвни притисак или дијабетес, које за последицу могу да имају инфаркт срца или шлог, човек би могао да победи и санира одбацивањем лоших навика у исхрани. Болести крвних судова и срца су у 90% случајева последица неодговарајуће исхране, уношењем великих количина масти и соли. Постоје болести које се могу излечити или дуго лечити само правилном исхраном. На пример, код шећерне болести (дијабетес) модерни медицински приступ на прво место издваја смањење телесне тежине, уз дијету и лагане физичке активности. Тек када се променом исхране, шетњама и вежбама не постигне смањење вредности шећера у крви, пацијенту се дају таблете или инсулин.   Правилна исхрана директо утиче на његову радну способност и дужину живота. Нажалост, данашњу исхрану карактеришу неправилни и недовољно избалансирани оброци. У њима има превише масноћа, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа. Неправилна исхрана је фактор ризика за настанак различитих обољења. Због тога трпи наш читав организам, а веома је лако многе лоше компликације избећи једноставном променом исхране.     Последице неадекватне исхране по здравље су:   Шећерна болест Повишен крвни притисак Артеросклероза Срчани удар Мождани удар Каријес Алергије Анемија Дегенеративне болести , ,Не знам ко је отац ваше болести, неправилна исхрана јој је мајка “ (Георг Хербер)   Најчешће грешке у исхрани: Једе се пребрзо, само се гута лоше сажвакана храна Једете и када нисте гладни Једете док се не преједете Једете без планираних оброка Међуоброци чине трећину дневног уноса хране Изостављање главних оброка Основни принципи правилне исхране Исхрана је оптималан фактор раста и развоја организма и директно утиче на његову радну способности...

Светски дан хране, 16. октобар 2015. године обележава се под слоганом: „Социјална заштита и пољопривреда: прекидање циклуса руралног сиромаштва”.Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. У последњих неколико година, захваљујући програмима социјалне заштите, спашено је око 150 милиона људи од екстремног сиромаштва. Програми социјалне заштите кроз готовинске кредите, ваучере, осигурања, повећавају приходе и мењају статус сиромашним и угроженим људима. Социјална заштита побољшава људима приступ здравственој заштити и другим социјалним услугама. У недостатку социјалне заштите, сиромашна домаћинства, која имају ограничен приступ ресурсима и услугама, у сталном су ризику од сиромаштва и глади, нарочито када се суоче са кризом или ванредним ситуацијама. Из тог разлога, FAO (организација за храну и пољопривреду) је појачала своје напоре да помогне владама и партнерима у имплементацији социјалне заштите у националне стратегије и политике развоја. Светски дан хране је прилика да се пажња света усмери на кључну улогу социјалне заштите у искорењивању глади и сиромаштва. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Календару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Планиране су многе активности: – Наградни конкурс за најбољи ликовни и литерарни рад за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – од њиве до тањира”. – Сарадња са школама, локалном заједницом, стручним удружењима, – Реализација предавања, трибина, изложби на тему правилна исхрана.   Повезане теме Правилна исхрана – Зашто нам је храна битна ? Крвни притисак Холестерол Глукоза Физичка активност Пушење...