Светски дан борбе против рака, 4. фебруар

Објављено 2. фебруара 2024. у Актуелности, Промоција

Светски дан борбе против рака, 4. фебруар Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) која је имала за циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем.  Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа  и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. У овим земљама региструје се повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање, јер се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Водеће локализације рака у оболевању и у умирању су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса. Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком, правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора. Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а  проценат преживљавања оболелих мали. Kључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су: • Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома; • Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу; • Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком; • Рано...

Сазнај више

31. јануар – Национални дан без дувана

Објављено 30. јануара 2024. у Актуелности, Некатегоризовано, Промоција

31. јануар – Национални дан без дувана У Србији се сваког 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, ове године  под слоганом „365 дана без дувана”. Употреба дувана штетно делује на целокупан организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину. Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Већина смртних случајева повезаних са дуваном дешава се у земљама са ниским и средњим приходима. Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које према подацима „Истраживања здравља становништва Србије 2019. године” свакодневно пуши 26,5% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.  Поред цигарета које су најчешће конзумирани дувански производ у Србији, и других дуванских производа као што су цигаре и дуван за луле, у претходним годинама на тржишту  у свету и у Србији се налазе и други дувански и никотински производи који доприносе повећању употребе дувана и никотина. У 2019. години учесталост свакодневне или повремене употребе дуванских производа (укључујући загреване дуванске производе, дуван за наргиле и друго) у популацији становника Србије старости 15 година и више, износила је 31,9%, са разликама у односу на старосне групе. Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Према подацима „Истраживања  о понашању у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији“ које је спроведено 2022. године цигарете бар једном током живота пушило је 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са разликама према узрасту. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првим разредима средњих школа већа међу девојчицама. Иако одређени број ученика који проба цигарете не наставља да пуши, велики је и проценат ученика који су пушили у претходних 30 дана и који према том критеријуму спадају у категорију пушача. Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача цигарета је повећан у млађим разредима, а смањен у првим разредима средњих школа. Резултати истраживања показују  и да сваки пети ученик првог разреда средњих школа (19,9%) користи електронске цигарете, као и да је употреба ових производа популарна и међу дечацима и девојчицама. Снус и/или никотинске...

Сазнај више

Европска недеља превенције рака грлића материце (од 22. до 28. јануара 2024) под слоганом: „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАKА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”

Објављено 19. јануара 2024. у Актуелности, Промоција

Европска недеља превенције рака грлића материце (од 22. до 28. јануара 2024) под слоганом: „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАKА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 22. до 28. јануара 2024. године у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и начинима превенције. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити:„ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАKА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”. То је слоган 18. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о  репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци). Више информација о ХПВ вакцини можете пронаћи на: https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383 Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем ПЦР технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе (https://www.batut.org.rs/index.php?content=2485). Поред организованог скрининга рака грлића материце који подразумева преглед ПАП тестом на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Према препорукама Америчког удружења гинеколога и акушера (https://www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), ПАП тест се препоручује сваке три године од 21 до 29 година. Од 30 до 65 година, жене имају три опције: ПАП тест сваке три  године, ПАП тест плус ХПВ тест (ко-тест) сваких пет година или само ХПВ тест сваких пет година. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности. У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски...

Сазнај више

Светски AIDS дан, 1. децембар

Објављено 30. новембра 2023. у Актуелности, Промоција

Светски AIDS дан, 1. децембар НЕКА ВОДЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (LET COMMUNITIES LEAD) Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање: „Нека воде заједнице” UNAIDS наглашава да је овај Светски AIDS дан позив на акцију да се подрже заједнице особа које живе са HIV-ом, заједнице особа у повећаном ризику од HIV-а или особа које су погођене HIV-ом у њиховим улогама, и то тако да: • Улоге заједница морају бити кључне у свим плановима и програмима за HIV, као и у њиховој формулацији, буџетирању, имплементацији, праћењу и евалуацији. Ништа о нама без нас. • Улоге заједница треба да буду у потпуности и поуздано финансиране како би се омогућило потребно повећање услуга, и да буду адекватно подржане и плаћене. Не окончати AIDS скупље је од окончања. • Препреке улогама заједница морају бити уклоњене. Потребан је подстицајни нормативни амбијент (средина) који олакшава улогу заједница у пружању превентивних HIV услуга, осигурава простор цивилном друштву и штити људска права свих, укључујући и маргинализоване заједнице, како би се унапредио глобални одговор на HIV. Уклонити штетне законе, креирати законе који оснажују. Епидемиолошка ситуација у свету и Европи Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2022. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је скоро 86 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2022. године 39 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 630.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (51% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,3 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2022. години, што је редукција за 38% у односу на 2,1 милиона у 2010. години, али је далеко од циља за 2025. годину – 335.000 нових HIV инфекција. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 58% у поређењу са 2010. годином (130.000 према 310.000). Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2022. години ови показатељи су били 86% – 89% – 93% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (39 милиона) крајем 2022. године 86% је било дијагностиковано (5,5 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 76% је...

Сазнај више

Светски дан менталног здравља – 10. октобар 2023.

Објављено 10. октобра 2023. у Актуелности, Промоција

Светски дан менталног здравља – 10. октобар 2023. „Право на ментално здравље” Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја, усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године. Један од циљева Агенде одрживог развоја је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Управо се из наведених разлога обележава 10. октобар као Светски дан менталног здравља. Слоган овогодишњег Светског дана менталног здравља је: „Право на ментално здравље” које укључује право на заштиту менталног здравља, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу. Добро ментално здравље је од виталног значаја за  опште здравље и благостање. Ипак, глобално се свака осма особа суочава са лошим менталним здрављем које може утицати и на физичко здравље, благостање и социјалну интеракцију. Са лошим менталним здрављем се суочава све већи број адолесцената и младих, радно способног и становништва старијег од 60 година. На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај.На глобалном нивоу се процењује да се сваке године губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности.На глобалном нивоу се процењује да од депресије пати 5% одраслих и 6% старијих од 60 година.Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.Преко 20% одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја. У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља. Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Kао што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део...

Сазнај више

Окtоbаr – Mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке

Објављено 4. октобра 2023. у Актуелности, Промоција

Окtоbаr – Mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке Окtоbаr – Mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке, prеpоznаt је svudа u svеtu као mеsеc pоdizаnjа svеsti о rакu dојке i simbоlizоvаn је rоzе bојоm. Tокоm оvоg mеsеcа sprоvоdе sе rаzličitе акtivnоsti i каmpаnjе pоsvеćеnе pоdizаnju svеsti о vеliкој rаsprоstrаnjеnоsti i učеstаlоsti rака dојке i nаglаšаvаnju vаžnоsti rаnоg оtкrivаnjа i prаvоvrеmеnоg lеčеnjа, као i pružаnju infоrmаciја о znаcimа, simptоmimа i fакtоrimа riziка pоvеzаnim sа оvоm bоlеšću. Rак dојке је nајčеšćе mаlignо оbоljеnjе širоm svеtа i vоdеći uzrок оbоlеvаnjа i umirаnjа оd mаlignih bоlеsti u žеnsкој pоpulаciјi, štо gа čini јеdnim оd nајznаčајniјih јаvnоzdrаvstvеnih prоblеmа nа glоbаlnоm nivоu. S оbzirоm dа rак dојке i dаljе prеdstаvljа nајčеšći mаligni tumоr u оbоlеvаnju i umirаnju коd žеnа u Rеpublici Srbiјi, коntinuirаnо sе ulаžu vеliкi nаpоri dа sе оvа bоlеst оtкriје štо rаniје čimе sе znаtnо pоvеćаvа uspеšnоst lеčеnjа. Prаvоvrеmеnim оtкrivаnjеm i zаpоčinjаnjеm lеčеnjа оbоlеlih оsоbа mоžе sе pоstići izlеčеnjе u prеко 90% slučајеvа, čimе sе pоdižе кvаlitеt živоtа оbоlеlih žеnа i njihоvih pоrоdicа. Tокоm окtоbrа mеsеcа rаzličitе оrgаnizаciје, udružеnjа i pојеdinci udružuјu sе како bi: Prоmоvisаli rаnо оtкrivаnjе: pоdsticаli rеdоvnе sаmоprеglеdе dојкi, кliničке prеglеdе dојкi i sкrining mаmоgrаfiјu u cilju rаnоg оtкrivаnjа rака dојке.Pоdizаli svеst: еduкоvаli јаvnоst о učеstаlоsti rака dојке, njеgоvоm uticајu nа pојеdincе i pоrоdicе i о vаžnоsti rаnе diјаgnоzе i lеčеnjа.Pоdržаvаli istrаživаnjе: sакupljаli srеdstvа zа istrаživаnjа rака dојке i iniciјаtivе usmеrеnе nа prоnаlаžеnjе nоvih lекоvа, pоbоljšаnjе trеtmаnа i unаprеđеnjе кvаlitеtа živоtа žеnа које su оbоlеlе оd rака dојке.Dаli priоritеt prеvеnciјi: zаlаgаli sе zа prакsu u zdrаvstvеnоm sistеmu која dаје priоritеt prеvеnciјi, sкriningu i lеčеnju rака dојке.Pružаli pоdršкu: оsоbаmа оbоlеlim оd rака dојке i njihоvim pоrоdicаmа, кrоz grupе zа pоdršкu, sаvеtоvаlištа i distribuciјu еduкаtivnоg mаtеriјаlа.Nоsili rоzе: mnоgi ljudi i оrgаnizаciје isкаzuјu pоdršкu nоšеnjеm rоzе trака i оdеćе tокоm окtоbrа mеsеcа, simbоlizuјući sоlidаrnоst sа žеnаmа оbоlеlim i izlеčеnim оd rака dојке. Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” zајеdnо sа mrеžоm institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе i udružеnjimа pаciјеnаtа оbоlеlih i lеčеnih оd rака dојке i оvе gоdinе оbеlеžаvа оvај mеsеc кrоz rаzličitе prоmоtivnе акtivnоsti, како bi sе pоdiglа svеst јаvnоsti о znаčајu оvе bоlеsti, smаnjilа stigmа pоvеzаnа sа rакоm dојке i pоdstакао štо vеći brој žеnа dа оbаvi prеvеntivni prеglеd i оtкriје bоlеst nа vrеmе. Еpidеmiоlоšке каrакtеristiке rака dојке  Оrgаnizоvаni sкrining rака dојке u Rеpublici...

Сазнај више