Гојазност  Гојазност (лат. obesitas) је хронична болест која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине. Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе (енглески body mass index, BMI), прекорачи 30 . BMI се користи за процену утицаја гојазности као фактора ризика на здравље. Израчунава се као тежина у килограмима подељена са телесном висином у метрима на квадрат. БМИ = ТТ (кг) / [ТВ (м)] 2 ТТ = телесна тежина ТВ = телесна висина B <18.5 Мршави 18.5 – 25 Нормално ухрањени M 25 – 30 Прекомерно ухрањени 30 – 35 Умерено гојазни  I 35 – 40 Јако гојазни > 40 Екстремно гојазни     Зашто настаје гојазност? Гојазност настаје када је калоријски унос већи од енергетских потреба у дужем временском периоду без адекватног утрошка енергије. Тада се вишак калорија складишти у организму у виду енергетске резерве (гликоген, масти) и троши у слуцају повећаних потреба организма или ако организам гладује. Јасно је, дакле, да до гојазности неће доћи ако постоји равнотежа између уноса хране и енергетске потрошње. Који су узроци гојазности? Данас се сматра да гојазност настаје као последица дејства више разних фактора (наследних особина, психолошких, културолошких, социјалних, метаболичких и физиолошких) Наследни фактори Наслеђе се наводи као један од најважнијих фактора у настанку гојазности. Чињеница је да се гојазност чешће јавља у породицама што указује да генетски фактор има утицаја. Међутим, чланови породице деле не само гене већ и животни стил и навике у исхрани, а раздвајање ових утицаја од генетских је тешко. Фактори средине У разним срединама, културама и времену постојали су различити идеали за леп изглед. Пуније особе дуго су сматране за симбол здравља и богатства. Ритуал узимања хране везан је за радосне тренутке (свечаности, славља, испољавање гостопримства), као и тужне тренутке (даће). Психолошки фактори Многи људи једу да би одагнали лоше емоције (фрустрације, досаду, несигурност, љутњу, тугу); храна често служи као замена за нешто што је изгубљено (љубав, посао), слично као пушење, опијање. Углавном се „грицка“ из социјалних разлога, а не због глади. Друге болести Одређене телесне и менталне болести и фармацеутске супстанце које су коришћене при њиховом лечењу могу да повећају ризик за гојазност. Физиолошки фактори Базални метаболизам (основне енергетске потребе за одржавање живота) смањује се после 25 године,тако да животно доба има утицаја на појаву гојазности. Физичка активност је важан фактор који утиче на потрошњу енергије. Она се такође смањује са годинама живота.   Типови гојзаности Према распореду масног ткива, два основна типа гојазности су: гиноидни или женски (облик крушке) и андроидни или мушки (облик јабуке) Код гиноидног типа гојазности вишак масног ткива се нагомилава поткожно у доњим деловима тела, око карлице и на бутинама. Код ових...

Пушење    Пушење дувана је активно и пасивно удисање дуванског дима који настаје непотпуним сагоревањем дувана. Навика пушења датира од 5000—3000. године п. н. е. Дуван је у Европу и Азију стигао у 16. веку и постао популаран упркос бројним студијама о његовој штетности. Самом дувану се у процесу производње додају разни адитиви за поспешивање приноса, промену боје, мириса, лакшег сагоревања итд чиме се још више процесом пиролизе повећава њихова токсичност. Дим који се ствара сагоревањем таквих супстанци, заједно са дуванским димом, удисањем доспева до плућних алвеола, преко чијих зидова се, процесом дифузије, никотин и остале штетне материје уносе у крвоток. Као резултат штетног дејства дуванског дима у организму расте крвни притисак, брзине откуцаја срца и настају бројни други органски и психички поремећаји. Пушење је једна од најраспрострањенијих болести зависности! Међу већином дугогодишњих пушача налазе се обележја карактеристична за болести зависности (несавладива потреба за узимањем, склоност повишењу дозе, психичке и физичке зависности, штетно дејство на појединца а такође и на цело друштво). Зашто се почиње са пушењем цигарета ?  Нико не почиње да пуши због тога што за тим осећа телесну потребу, као на пример за јелом и пићем. Увек су неки други разлози ти, због којих се пали прва цигарета.  Прва цигарета се проба најчешће са 10, 11 или 12 година и то кришом, у кругу својих другова. Понекад чак и раније. Разлога има више, од доказивања себи и околини да је одрасла особа, преко интензивне рекламе, из ината, из радозналости, зато што је то забрањено, жеље за експериментима, али и из жеље да се буде прихваћен од групе у којој се креће. Већина деце после ове прве „пробе храбрости“ оставља цигарету, која ионако није пријала. Следећа „пушачка искуства“ се стичу обично са 14 до 16 година. У то доба се пружају и одлучује да ли ће неко постати пушач или остати непушач. Тада су старији познаници, чланови породице, колеге или школски другови ти, који често и сувише великодушно нуде цигарете. Неко опет пуши да би стекао ауторитет или да би импоновао супротном полу. Неки људи на овај начин запошљавају руке са којима не знају шта да раде. У нашем друштву се пушење, као и конзумирање алкохола сматра дозвољеним средством за побољшавање сопственог расположења. Касније се често пуши ради „савладавања“ тешкоћа. Човек се лати цигарете да би прикрио своју несигурност или нервозу, а такође и када је под стресом или се осећа недораслим некој ситуацији. При томе већина има утисак да их пушење у критичним ситуацијама свакодневнице или при доношењу важних одлука растерећује. Међусобно нуђење цигаретом олакшава контакт међу људима. Ова „пушачка искуства“ доводе до тога да се човек лати цигарете кад год ситуација постаје критична. Тако се рађа навика, о којој се више не размишља и које...

Физичка активност   Физичка активност је један од критеријума за оцену здравља, а физичка неактивност је препозната као четврти водећи фактор ризика који глобално доводи до 3,2 милиона смртних случајева годишње. Физичка неактивност представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код деце утиче на телесни развој и настанак деформитета.   Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанк гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%. Болести срца и шлог се могу спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и остављањем пушења Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%. Физична активност је најлакши начин за унапређење здравља!   Уколико сте свакодневно, дозирано физички активни имаћете добру психофизичку кондицију и капацитет за успешнију контролу стреса којем сте свакодневно изложени. Процес артериосклерозе ће бити успорен Доћи ће до губитка депоа масти што ће довсти до регулисања телесне тежине и бићете успешнији у борби против гојазности. Доћи ће до смањења висина холестерола у крви, смањиће се ниво лошег ЛДЛ (LDL) холестерола, а повећати ниво доброг ХДЛ (HDL) холестерола. Постићићете успешнију регулацију и контролу шећера у крви. Редовна активност смањује крвни притисак. Омогућићете изградњу костију и очување коштане масе. Поправља се снабдевање целокупног организма кисеоником. Умерена активност смањује ризик од настанка обољења срца за 50% Бавити се физичким активностима бар 20 минута у току дана (препоручује се ангажовање најмање 60 минута у физичкој активности најбоље скоро сваког дана у недељи) Физичку активност треба усвојити као дневну навику! Неки примери умерене физичке активности су жустар ход, кретање по пропланку, играње, пливање или вожња бицикла на неравном терену. Уместо лифта користити степенице… Како вежбати?   Уколико већ имате одређене здравствене проблеме, пре започињања физичке активности посаветујте се са својим лекаром о врсти и интензитету вежби. Физичка активност мора бити редовна, разноврсна и прилагођена сваком појединцу. Свако вежбање обавезно започети загревањем 10 – 15 минута, што има за циљ да постепено повећа брзину откуцаја срца, повећан доток крви у ткива, повећава еластичност мишића и припрема их за вежбање што у значајном проценту смањује повређивање током вежбања. По завршетку вежбања потребно је извршити истезање оних мишићних група које су биле активне у току вежбања. Идеално би било да програм за вежбање буде састављен од: половине аеробних вежби, четвртине вежби за јачање мишића и четвртине вежби истезања. Вежбајте у удобној и комотној одећи и обући. Пре и током вежбања...

Глукоза (шећер) Количина глукозе у крви Нормална количина глукозе је 3,9-6,1 mmol/l (мили мола по литру). Шта је то глукоза? Глукоза је главни шећер у крви који служи као најважнији извор енергије. Глукоза се још назива декстроза или грожђани шећер што не значи да постоји само у грожђу, већ је први пут откривена у грожђу па је тако добила име. Глукоза или грожђани шећер налази се иу другом воћу, суптропском воћу, поврћу и меду. Глукоза је слатког укуса, а неопходна је за организам јер се приликом њене разградње у ћелијама, ослобађа велика количина енергије која је потребна за многе животне функције. Како настаје шећерна болест (дијабетес)? Када глукоза, након пробаве, доспе у крв, она се транспортује до ћелија којима је потребна енергија. Да би молекул глукозе ушао у ћелију у којој ће се разградити и ослободити енергију, неопходан му је инсулин. Без инсулина молекул глукозе не може да уђе у ћелију. Инсулин је хормон кога излучује панкреас или панкреас. Панкреас је жлезда која се налази иза желуца уз дванаестопалачно црево (почетни део танког црева). Име је добила по облику који подсећа на гуштера. Инсулин почне да се излучује када се ниво глукозе у крви повећа. Ако нема довољно инсулина, ћелије којима је потребна енергија, не могу из крви да преузму молекуле глукозе. Тако настаје шећерна болест или дијабетес. Пошто ћелије због мањка инсулина не могу да преузму глукозу, то доводи до тога да оне не могу да надокнаде изгубљену енергију те цео организам почиње да осећа слабост и малаксалост. Тада ћелије шаљу сигнал да им је потребна додатна енергија на шта реагује јетра претварајући резерве гликогена у глукозу која прелази у крв и одлази до ћелија које су послале сигнал. Али ако и даље постоји мањак инсулина у крви, те исте ћелије неће моћи да преузму глукозу из крви. Са друге стране, повећану количину глукозе у крви, организам доживљава као опасност те почиње уклањати глукозу из крви путем мокраће уз велику количину течности. Отуда се јавља појачан осећај жеђи. Болесна особа се осећа слабо и малаксало те има потребу за повећаним уносом хране како би надокнадила енергију. Али како организам не може да створи довољну количину инсулина, храна која је у облику глукозе ушла у крв, се и даље не може преузети од стране ћелија. Пошто се у крви налази повећана концентрација глукозе, она бива одстрањена из организма мокраћом. Зато се дешава да болесна особа и поред појачаног уноса хране, губи на тежини јер се део хране претворен у глукозу излучи мокрењем. Значи, први знаци шећерне болести или дијабетеса су: Повећан осећај жеђи, Обилније мокрење, Умор и Постепено смањење телесне тежине.   Типови дијабетеса Постоје два типа шећерне болести: Тип 1 и Тип 2 Тип 1 – настаје када...

Холестерол Количина холестерола у крви У крви је пожељно да буде мање од 5,2 mmol/l (милимола по литру) холестерола. Гранично ризично је 5,2-6,19 mmol/l, а високо ризично преко 6,2 mmol/l Шта је то холестерол? Холестерол је један од облика у коме се јављају липиди, тј. масти. Холестерол је веома распрострањен у свим ћелијама организма, а нарочито у нервном ткиву. Јавља се у животињским мастима, али не иу биљним. Холестерол, је између осталог, потребан за изградњу ћелијских мембрана и производњу неколико основних хормона (као нпр. Адреналин, естроген и тестостерон). Установљено је да око 2/3 холестерола настаје синтезом у организму (код одрасле особе око 800-900 мг на дан), а свега 1/3 се уноси храном. С обзиром на способност организма да га ствара у великим количинама, довољно је да се храном унесе око 150-300 мг на дан. Деци је потребна пропорционално већа количина јер холестерол има значајну улогу као структурни елемент свих ћелијских и унутар ћелијских мембрана. Највећи део холестерола настаје у јетри, а може настати иу слузокожи црева и надбубрежним жлездама. Одатле се путем крвотока преноси до ћелија организма. У крви се холестерол транспортује тако што се веже за протеине градећи липопротеине. Према густини липопротеини се деле на: ЛДЛ (енгл. Low-density lipoprotein) LDL, липопротеини мале густине или тзв. лош холестерол, и ХДЛ (енгл. High-density lipoprotein) HDL, липопротеини велике густине или тзв. добар холестерол. Холестерол се из организма уклања преко жучи, перутање коже, мала количина се губи урином, док жене које доје, губе нешто холестерола и преко млека.   Садржај холестерола у храни . Материје које повећавају ниво холестерола су: Путер, Млечне масти, Кокосово уље. Природна уља која смањују ниво холестерола у крви су уља: Маслиново, Соје, Кукуруза, Кикирикија, Сунцокрета. Холестерол је типични продукт животињског организма, па се зато јавља у храни животињског порекла, док га у биљној храни нема. Посебно богат извор холестерола је жуманце (једно кокошије јаје садржи око 300 мг), све изнутрице, пуномасно млеко, месо и месне прерађевине. Садржај холестерола у месу није посебно велик, али ако је свакодневни део исхране, ипак представља битан фактор повећаног уноса холестерола храном.   Врста намирнице Холестерол (мг / 100г) Млеко обрано са 3,6% масти 214 јогурт (3,2% масти) 13 маслац 225 пуномасно у праху 109 кисела павлака (10% масти) 43 слатка павлака (30% масти) 111 сирни намаз (30% масти) 50 гауда (45% масти) 105 мајонез 105 Месо говедина 67 свињетина 60 телетина 68 јагњетина 71 Изнутрице јетра 270 срце 140 мозак 2000 Месне преређевине виршле 50 месни нарезак 92   Последице повећаног присуства холестерола у организму Атеросклероза, Каменац у жучној кеси Атеросклероза Атеросклероза је повећање лошег холестерола (ЛДЛ) у крви и његово нагомилавање на зидовима крвних судова што може да доведе до зачепљења крвних судова, смањење њихове природне еластичности, ау каснијим стадијумима,...

Крвни притисак Крвни притисак је сила којом крв делује на површину крвног суда. Нормалним крвним притиском се сматра вредност од 120/80 mmHg . Ипак, оно што је нормално за једну не мора бити нормално за другу особу исте старости и конституције. Сваки пут када срце откуца, оно упумпава крв у артерије. У том моменту је крвни притисак највиши и зове се горњи или систолни. У периоду када се срце одмара измеду два откуцаја, притисак је најнижи и зове се доњи или дијастолни. Код просечног здравог младог човека, у периоду мировања, горњи притисак се креће око 120, а доњи око 80 mmHg. Ове вредности остају углавном непромењене до средине двадесетих година, а онда се обично постепено пењу. Код просечног шездесетогодишњака горњи притисак износи око 140, а код просечног осамдесетогодишњака око 160 mmHg. Вредности добијене мерењем помоћу различитих инструмената се односе на притисак у крвним судовима на нивоу срца, јер он није исти у свим деловима тела услед хидростатског ефекта. Вредности крвног притиска Категорија                              Горњи притисак (mmHg)                         Доњи притисак (mmHg) Оптималан притисак                           <120                                                    <80 Нормалан притисак                              120-129                                             80-84 Повишен притисак                                130-139                                             85-89 Блага хипертензија                               140-159                                            90-99 Умерена хипертензија                          160 – 179.                                         100-109 Тешка хипертензија                              ≥ 180                                                 ≥ 110 Вредности артеријског крвног притиска преко 140/90 mmHg, код особа старијих од 18 година које не узимају лекове, сматрају се повишеним. Три основна фактора ризика коронарних срчаних болести су: Хипертензија, Гојазност и Пушење. Хипертензија, поред коронарних срчаних болести, може да доведе и до: можданог удара, деменције, отказивања бубрега, оштећења вида. Последице високог крвног притиска Високи крвни притисак оштећује артерије тако да оне временом губе еластичност и флексибилност. Последице високог крвног притиска на артерије су још и: Атеросклероза – процес задебљања зидова артерија; овакве артерије могу да отежају доток крви у срце, мозак, бубреге и екстремитете; овакво оштећење артерија може временом да изазове бол у грудима (ангина), инфаркт, мождани удар, отказивање бубрега, анеуризме. Анеуризма – константно повишени крвни притисак може изазвати увећање артерија и стварање избочина – анеуризма које могу да пукну, што доводи до унутрашњег крварења опасног по живот; анеуризма се може створити на било којој артерији у било ком делу тела, али је најчешћа на аорти која представља највећу артерију у телу. Коронарне болести – оне су изазване променама на артеријама које снабдевају срце крвљу; ако су оне сужене може се јавити бол у грудима (ангина), аритмија или инфаркт. Мождани удар – услед високог крвног притиска, артерије које доводе кисеоник и хранљиве материје у мозак, постају задебљале и могу да пукну што може да изазове излив крви у мозак; такође, смањен доток крви у мозак може да доведе до деменције која се манифестује као губитак памћења, губљење способности резоновања, отежани говор и кретање. Оштећење бубрега – оштећење...