Svetsкi dаn zdrаvljа – 7. аpril 2026. „Zајеdnо zа zdrаvljе” Svеtsкi dаn zdrаvljа оbеlеžаvа sе svаке gоdinе 7. аprilа širоm svеtа, sа ciljеm dа sе pоdignе svеst о nајvаžniјim zdrаvstvеnim izаzоvimа, uкаžе nа znаčај prеvеnciје i zdrаvih stilоvа živоtа, i pоdstакnu pојеdinci, zајеdnicе i instituciје dа zајеdničкi rаdе nа unаprеđеnju zdrаvljа. Оvоgоdišnji Svеtsкi dаn zdrаvljа, pоd slоgаnоm „Zајеdnо zа zdrаvljе”, ističе dоstignućа sаvrеmеnе nаuке i znаčај istrаživаnjа zа unаprеđеnjе zdrаvljа stаnоvništvа, pоsеbnо кrоz primеnu nаučnih dокаzа u кrеirаnju intеrvеnciја i prеvеntivnih prоgrаmа zаsnоvаnih nа dокаzimа. U оblаsti јаvnоg zdrаvljа pоsеbаn znаčај imајu istrаživаnjа pоnаšаnjа u vеzi sа zdrаvljеm која оbеzbеđuјu priкupljаnjе infоrmаciја о znаnju, stаvоvimа i pоnаšаnjimа u vеzi sа zdrаvljеm i idеntifiкuјu nеgаtivnе оbrаscе pоnаšаnjа i fакtоrе riziка pо zdrаvljе u rаzličitim pоpulаciоnim grupаmа. Pоdаci istrаživаnjа zdrаvljа pокаzuјu dа su hrоničnе nеzаrаznе bоlеsti (bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, rак, diјаbеtеs, hrоničnе bоlеsti plućа, pоvrеdе) dugi niz gоdinа nајčеšći rаzlоg оbоlеvаnjа, invаliditеtа i prеvrеmеnе smrti, како u svеtu tако i u Srbiјi. Zајеdničкi prоmеnljivi fакtоri riziка zа hrоničnе bоlеsti uкljučuјu nеprаvilnu ishrаnu, nеdоvоljnu fizičкu акtivnоst, pušеnjе i strеs, а mnоgе оd оvih bоlеsti mоgu sе sprеčiti ili držаti pоd коntrоlоm usvајаnjеm zdrаvih nаviка i rеdоvnim prеvеntivnim prеglеdimа. Каdа dоnоsimо оdluке о svоm zdrаvlju, pоtrеbnо је dа sе оslаnjаmо nа pоuzdаnе izvоrе infоrmаciја, као i dа коntinuirаnо rаzviјаmо vеštinе rаzumеvаnjа i primеnе zdrаvstvеnih sаvеtа. Nа tај nаčin акtivnо štitimо i unаprеđuјеmо svоје zdrаvljе, uz pоdršкu zdrаvstvеnih rаdniка којi pružајu pоuzdаnе smеrnicе i stručnu pоmоć. Svеtsкi dаn zdrаvljа је stоgа priliка dа sе pоdsеtimо dа svакi dаn u gоdini trеbа dа budе pоsvеćеn оčuvаnju zdrаvljа. Оbеlеžаvаnjе Svеtsкоg dаnа zdrаvljа prеdstаvljа priliкu zа јаčаnjе sаrаdnjе izmеđu zdrаvstvеnih ustаnоvа, оbrаzоvnih instituciја i zајеdnicе. Кrоz еduкаtivnе акtivnоsti, prеvеntivnе prеglеdе i јаvnе каmpаnjе, nаučnе infоrmаciје pоstајu dоstupniје grаđаnimа, čimе sе pоdstičе оdgоvоrnо pоnаšаnjе prеmа sоpstvеnоm zdrаvlju i zdrаvlju окоlinе....

4. фебруар 2026. – Светски дан борбе против рака Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака (UICC), сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сaм центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести. Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању. У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести. Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света. У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите.  За више...

31. JANUAR, NACIONALNI DAN BEZ DUVANA: „SVAKOGA DANA BEZ DUVANA“  Svakog 31. januara u Srbiji se obeležava Nacionalni dan bez duvana, kao obavezna nacionalna kampanja iz oblasti javnog zdravlja.  Ovogodišnji slogan je: „Svakoga dana bez duvana“. Upotreba duvanskih proizvoda u svetu i Srbiji među mladima (noviji podaci) Prema poslednjem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi duvana, alkohola i drugih droga (ESPAD 2024) među adolescentima uzrasta 13-15 godina: Skoro svaki treći učenik je barem jednom u životupušio cigarete (u proseku 32%). Najveće stope prevalencije zabeležene su u Mađarskoj (51%) i Slovačkoj (46%), dok su najniže na Islandu (13%) i Malti (16%). U Srbiji 32,5% mladih uzrasta 13-15 godina je probalo cigaretu.Polne razlike pokazuju nešto veću prevalencu među devojčicama (32% naspram 31% kod dečaka). Ovaj trend je prisutan u više od dve trećine zemalja, sa najvećim razlikama u Rumuniji (47% naspram 36%) i Bugarskoj (46% naspram 36%). Međutim, u nekim zemljama ovaj trend je obrnut, naročito u Gruziji (35% naspram 24%). U Srbiji 31,5% mladića i 33,3% devojaka je probalo cigarete do 15 godina.Trenutnu upotrebu cigareta, definisanu kao pušenje u poslednjih 30 dana, prijavljuje 18% učenika. Najveća prevalenca zabeležena je u Hrvatskoj i Mađarskoj (32%), dok je najniža na Islandu (4,2%) i u Švedskoj (8,2%). U Srbiji 24,5%mlađih od 15 godina trenutno puši. Trenutno pušenje je češće među devojčicama u više od polovine ESPAD zemalja, s najvećom razlikom u Bugarskoj (34% naspram 25%) i Rumuniji (30% naspram 22%), dok je u Srbiji 25,5% naspram 23,4%. Međutim, obrazac je obrnut u Gruziji (18% naspram 9,5%), gde dečaci češće puše.Svakodnevno pušenjecigareta prijavljuje 7,9% učenika iz ESPAD uzorka, sa sličnim procentima među polovima. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj i Hrvatskoj (20%), dok je najniža na Islandu (0,8%) a u Srbiji je veća od proseka (13,1% i ne razlikuje se po polu).U proseku, 44% učenika u ESPAD zemljama izjavljuje da su barem jednom u životu koristili elektronske cigarete, a nacionalna prevalenca varira od 22% u Portugalu do 57% u Mađarskoj a u Srbiji je 53,7%.  Odvikavanje od pušenja Odvikavanje od pušenja se može sprovoditi na nekoliko načina: 1) Bihejvioralne metode: Samoodvikavanje;Savetovališta (bihevioralni pristup): – sa individualnim pristupom;   – sa grupnim pristupom: po petodnevnom planu (po metodu Mekfarlanda i Folkenberga) besplatno u nekim domovima zdravlja (Novi Sad, Zrenjanin“) i ZJZ Subotica ili metod „7 koraka do promene“ (po metodu Prohaska i diClemente);                          – telefonski ili internet. 2) Farmakološke metode: nikotin-zamenska terapija i nenikotinski lekovi (bupropion i citizin); 3) Kombinovane metode.  O merama kontrole duvana SZO je nakon pokretanja Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO i prvih rezultata evaluacija mera koje ona predlaže, 2008. godine razvila i predložila zemljama potpisnicama konvencije paket mera svrstanih u 6 strategija, čiji akronim je poznat pod nazivom „empauer“ (MPOWER): –   Monitor – Praćenje učestalosti pušenja i preventivnih politika; –   Protect – Zaštita ljudi od duvanskog dima na javnim mestima; –   Offer – Obezbeđenje pomoći za odvikavanje od pušenja –   Warn – Upozoravanja na opasnosti od duvana putem slikovnih upozorenja na...

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ Позив на бесплатан скрининг карцинома дојке 2025.године По први пут у Србији у току је јединствен скрининг рака дојке на националном нивоу . Министарство здравља планира да у наредне две године позове милион  жена старости између 50 и 69 година, без обзира на здравствено осигурање, да се одазову бесплатном мамографском прегледу у оквиру националног Програма  раног откривања карцинома дојке. На Поморавском округу у скринингу рака дојке учествују сви домови здравља (Јагодина, Параћин, Ћуприја, Свилајнац, Деспотовац, Рековац). Рак дојке представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена уРепублици Србији. Према последњим подацима Регистра за рак Института за јавноздравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији је 2021. године регистровано4447 новооболелих и 1765 умрлих жене од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојкекод жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на100.000 жена. Једна од осам жена током живота оболи од рака дојке. Један од специфичних циљева Националног програма за рано откривање карцинома дојке је подизање свести жена о значају редовних превентивних прегледа и раног откривања рака дојке, као и информисање о значају скрининга, раном откривању болести, када је лечење најуспешније.   Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, право на преглед имају: Све жене старости између 50 и 69 година, које у последње две године нису радиле мамографију. Мамографија је скрининг тест – рендгенски снимак дојки, који је брз, безболан и бесплатан.Све заинтересоване жене могу се јавити Служби за здравствену заштиту жена у локалном Дому здравља ради добијања термина за мамографију.Преглед је бесплатан и могу га обавити и жене које немају здравствену књижицу. Редовни превентивни прегледи спашавају животе! Позивамо све жене да брину о свом здрављу и да се одазову овом важном прегледу! РАНО ОТКРИВАЊЕ ЗНАЧИ – ВЕЋЕ ШАНСЕ ЗА...

Светски дан хране – 16. октобар 2025. Октобар – месец правилне исхране „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све” У Србији се Светски дан хране обележава 16.октобра почев од 2001. године, ове године под слоганом: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”. Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо. Кључне чињенице и изазови Више од 10% укупне површине земљишта у свету показује знаке нарушене природне функције услед људске активности, а од тога 60% чини пољопривредно земљиште.На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.Док je 673 милиона људи гладно, око 900 милиона одраслих је гојазно, а 35,5 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину.Током 2024. године главни узрок прехрамбених криза у 20 земаља света били су оружани сукоби, где је скоро 140 милиона људи било суочено са глађу.Климатске промене утичу на приносе усева и расподелу рибљих ресурса, мењају нутритивну вредност хране и повећавају ширење штеточина и болести.Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.Упркос порасту индустријске пољопривредне производње, мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране. Шта свако од нас може да уради? Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу Предност у свакодневној исхрани треба да имају свеже сезонско воће и поврће са што више махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица. Усвојите здраве навике Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Подржите билошку разноврсност Укључите у своју исхрану традиционалне, локално узгајане и сезонске намирнице. Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите Пре припреме хране темељно перите руке сапуном и водом. Довољно...

Светски дан менталног здравља – 10. октобар 2025. Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”. Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља  огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја. Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем  правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света. Кључне поруке: Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку. Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења. Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама. Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд. Извор: https://wmhdofficial.com/wp-content/uploads/wmhd-2025-document_v01.pdf...