Међународни дан деце оболеле од рака 15. фебруар 2020. године под слоганом: ,,БЕЗ ГРАНИЦА“ Заједно. Могућност. Будућност. Излечење. Снага

Објављено 10. фебруара 2020. у Актуелности, Промоција

Међународни дан деце оболеле од рака 15. фебруар 2020. године под слоганом: ,,БЕЗ ГРАНИЦА“ Заједно. Могућност. Будућност. Излечење. Снага Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у 88 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља. Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице, које, према статистичким подацима, представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога, обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. Према последњим подацима, током 2014. године регистровано је 300.000 новооболелих особа узраста од 0 до 19. година. Више од 2/3 новооболелих особа или 215.000 је  било узраста до 14. година. Упркос чињеници да оболевање од рака у свету код деце расте и даље у структури оболевања од свих малигних болести рак код деце чини 1%.  У Србији рак код деце и адолесцената чини  око 0,7% у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године  у Србији се региструје  око 315 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју и у Србији, готово две трећине новооболеле деце (63,8%) је узраста до 15 година. Три групе болести, укључујући леукемију, туморе мозга и лимфоме чине најчешће малигне болести у детињству. Ове три групе малигних обољења чине готово половину (49,4%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године, 48 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести две трећине умрле деце (65,4%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су тумори мозга са 52,9%, леукемије са 41,2% и лимфоми са 17,6%. У узрасту од 0 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета су тумори мозга са 40,4%, леукемије са 30,8% и лимфоми са 15,4%. Важно је истаћи да је успех излечења рака код деце велики, много већи него у популацији одраслих. У прилог томе говори податак да у високоразвијеним земљама света стопа преживљавања достиже чак 84%, али  и да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе уколико постоји локална и међународна подршка у...

Сазнај више

4.фебруар – Светски дан борбе против рака 2020.

Објављено 3. фебруара 2020. у Актуелности, Промоција

фебруар – Светски дан борбе против рака 2020. Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље  хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15-20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету Према проценама у 2018. години готово половина нових случајева малигних болести и више од половине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији, делом је то последица и чињенице да на овом континенту живи скоро 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 23,4% нових случајева рака и 20,3% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 21,0% новооболелих и 14,4% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (57,3%; 48,4%) и Африци (7,3%; 5,8%,) што се може се довести у везу са већим учешћем одређеним локализацијама рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и у многим земљама у...

Сазнај више

31.јануар – Национални дан без дуванског дима

Објављено 27. јануара 2020. у Актуелности, Промоција

јануар – Национални дан без дуванског дима У Србији се 31. јануара 2017. године обележава Национални дан без дуванског дима под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”. Активности које се реализују у оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима 2017. године поново упозоравају јавност на штетне ефекте излагања  дуванском диму, посебно по здравље деце и младих. Употреба дувана је повезана са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због излагања  дуванском диму. Дувански дим, који садржи више од 7000 хемијских материја, од чега су преко 70 канцерогене материје, повезан je са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева. Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину. Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима. Окружење без дуванског дима спречава започињања пушења и има позитиван утицај на одвикавање од пушења, смањење разболевања и смртности због пушења, чиме се смањују трошкови за лечење особа које оболе због пушења. Становници Србије у значајном проценту изложени су дуванском диму. Резултати Истраживања здравља становништва 2013. године показују да је више од половине становништва старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору и да је 47% непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље. Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана међу младима у Србији (2013.) показују да је 63% ученика старости 13–15 година изложено дуванском диму у својим домовима и 61% на затвореним јавним местима. Овако високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима пушење није забрањено тј. законски регулисано, свакако доприноси и висока толерантност друштва према употреби дувана.   Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 2010. године. Овим законом се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено. Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом.   Кључни резултaти Истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму које је спроведено 2015. године су следећи:   Пушење је дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији (46%), а тек у сваком десетом домаћинству пушење...

Сазнај више

Инфекције проузроковане корона вирусима

Објављено 23. јануара 2020. у Актуелности, Промоција

Инфекције проузроковане корона вирусима Корона вирус (CoV) припада групи вируса чија је заједничка карактеристика да приликом посматрања под  електронским микроском имају облик круне (на основу тога су и добили назив- лат. corona (круна)). При пут су изоловани 1962. године и од тада до данас су доказани као проузроковачи обољевања  код сисара и птица. Инфекције корона вирусима су честе у људској популацији. Процењује се да вируси из ове групе проузрокују око половине свих респираторних инфекција код човека. Tежина клиничке слике се креће u rsaponu од благих прехлада (које су и најчешће) до тешког акутног респираторног синдрома (SARS). Епидемија запалења плућа која се доводи у везу са инфекцијом новим корона вирусом, Вухан, Кина  Последњег дана 2019. године здравствене власти НР Кине су известиле СЗО о појави више случајева респираторних инфекција код особа у граду Вухан на истоку земље. До 12. јануара регистрована је укупно 41 оболела особа, од којих је седам тешком формом болести. Забележен је и један смртни исход код особе са више тешких хроничних болести[1]. Поред тога, Тајландске здравствене власти су пријавиле један случај обољења 8.1.2020. године код особе која је допутовала из града Вухан[2]. Лабораторијским анализама су прво искључени сви познати проузроковачи који се уобичајено јављају у овом периоду године (вирус грипа, аденовируси , риновируси). Када је утврђено да овај вирус има карактеристике вируса из групе CoV, испитивало се присуство познатих корона вируса  (MERS-CoV, SARS-CoV) за које такође није показано да су проузроковачи ових запалења плућа. Из тог разлога је ovaj вирус добио назив нови корона вирус (nCoV). Клинички се болест манифестује повишеном температуром и малаксалошћу, отежаним дисањем код дела оболелих, и радиолошким знацима вирусне упале плућа. Код оболелих су се симптоми јавили у периоду од 8. децембра 2019. до 2. јануара 2020. године. Од 3. јануара 2020. године нису регистровни нови случајеви. Подаци добијени епидемиолошким истраживањем су указали да је заједничка карактеристика свим оболелим била изложеност на једној рибљој пијаци у граду Вухан. Из тог разлога је пијаца затворена 1. јануара 2020. године. Првобитна истраживања нису указивала да овај вирус може да се пренесе са човека на човека. Међутим, последњи подаци не искључују и ту могућност. У прилог томе говоре извештаји кинеских епидемиолошких служби на дан 20.01.2020. године  у којима је наведено да је оболело 14 здравствених радника који су учествовали у лечењу и нези оболелих. Према овим подацима, највероватније се ради о лимитираном интрехуманом преносу. Светска здравствена организација није издала никакве посебне препоруке у циљу ограничења међународних путовања. Превентивне мере су усмерене према општим мерама превенције за све респираторне инфекције. Препоруке: избегавање боравка у просторијама где борави већи број људи избегавање контакта са особама које имају симптоме респираторне инфекције; редовна хигијена руку избегавањем путовања у подручје града Вухан путници који долазе из захваћеног подручја, уколико имају...

Сазнај више

Kвалитет ваздуха у Републици Србији – препоруке

Објављено 15. јануара 2020. у Актуелности, Промоција

Kвалитет ваздуха у Републици Србији – препоруке Праћење квалитета урбаног ваздуха у Републици Србији је активност која се редовно спроводи радом аутоматских мерних станица у надлежности Агенције за заштиту животне средине као и локалних самоуправа, за које мерења обављају институти и заводи за јавно здравље (на територији 25 округа) и правна лица лиценцирана за ту делатности и подразумева мултисекторски приступ. Загађење ваздуха у земљи и региону се прати континуирано, у складу са препорукама ЕУ Директиве и препорукама Светске здравствене организације. Тренутно урбано аерозагађење у нашој земљи углавном је честичног типа (ПМ10 честице). Бележи се варирање концентрација честица у току дана у зависности од присуства извора загађења. Ове концентарције загађења зависе од климатских услова на одређеној територији и уобичајене су за ове временске услове и зимски период. На концентрације и трајање честичног загађења утичу ниске температуре ваздуха, висок ваздушни притисак, успостављање температурне инверзије, што се региструје у зимском периоду. Наведени атмосферски услови су најчешћи у раним јутарњим часовима и увече. Када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препорука Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је да осетљиве особе ограниче свој боравак напољу у јутарњим и вечерњим сатима. Ту спадају особе са хроничним обољењима (респираторна, кардиоваскуларна обољења), мала деца и старије особе. Према потврђеним информацијама из здравстених установа број деце која су примљена на лечење није повећан, већ је овај број уобичајен односу на онај који се бележи у претходним годинама у истом временском периоду. Када је у питању здрава популација, препоручује се да се у данима са повећаним степеном загађења физичка активност не обавља на отвореном простору. Узроци аерозагађења су кућна ложишта, грејање на фосилна горива, велики број моторних возила, сагоревање лигнита ниског квалитета, нерационално и неефикасно трошење енергије, неефикасне технологије сагоревања фосилних горива, неадекватно одржавање индустријских постројења и др. Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије апелују да нема потребе за паником, већ указују на значај примене наведених мера заштите у условима аерозагађења. ИЗВОР:...

Сазнај више

Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) – ХПВ вакцина

Објављено 8. јануара 2020. у Актуелности, Промоција

Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) – ХПВ вакцина   ХПВ вакцина превенира (спречава) инфекцију одређеним типовима хуманог папиломавируса (ХПВ). ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ и гениталних кондилома (брадавица).   О ХПВ Колико типова ХПВ постоји? Постоји више од 120 типова ХПВ од којих око 40 могу узроковати гениталне инфекције код мушкараца и жена. Ови вируси такође могу довести до инфекције слузокоже уста и ждрела. Већина инфекција изазваних ХПВ пролази без симптома односно већина заражених и не зна да има инфекцију.   Колико је честа инфекција ХПВ-ом? Инфекција ХПВ-ом је веома честа. Заправо, то је једна од најчешћих сексуално преносивих инфекција. ХПВ инфекција је толико честа да скоро сви сексуално активни мушкарци и жене у неком тренутку свог живота бивају заражени неким типом ХПВ-а. Већина особа никада не сазна да има инфекцију али је могу пренети свом партнеру а да нису ни свесни тога. Учесталост инфекције високоризичним ХПВ вирусима (тип 16 и 18) међу женама са нормалним цитолошким налазом износи у просеку 3,8%. Преваленца се краће од 9,7% (земље источне Европе) до 2,6% (земље западне Европе). 1 Према подацима Центра за контролу болести из САД око 79 милиона Американаца је тренутно инфицирано ХПВ-ом. Сваке године се бележи око 14 милиона новозаражених. 2   Ако је ХПВ инфекција толико честа да ли је то заиста забрињавајуће? Највећи број заражених особа никада не добије симптоме или било какве здравствене проблеме. Већина ХПВ инфекција (9 од 10) прође спонтано у периоду од око 2 године. Међутим, ХПВ инфекција може перзистирати и довести до озбиљних здравствених тешкоћа. Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују: Гениталне кондиломе (брадавице) Карцином цервикса (грлић материце код жена) Орофарингеални карцином (карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле) код оба пола Карцином ануса код оба пола Карцином вулве и вагине код жена Карцином пениса код мушкараца   Колико људи добије карцином и/или гениталне кондиломе узроковане ХПВ-ом? Учесталост инфекције високоризични ХПВ вирусима (тип 16 и 18) је у просеку међу 73,4% жена у Европи које имају карцином грлића материце.1 Сваке године, око 17.500 жена и око 9.300 мушкараца у САД-у оболи од карцинома узрокованих ХПВ-ом. Такође, у сваком тренутку, око 1 од 100 сексуално активних одраслих особа има гениталне кондиломе. 2   Како се преноси ХПВ? Инфекција се преноси директним контактом са зараженом кожом или слузокожом, најчешће сексуалним путем. У већини случајева инфекција настаје током вагиналног или аналног сексуалног односа. Особа може добити ХПВ инфекцију иако њен партнер (било да је различитог или истог пола) нема знаке или симптоме инфекције и чак после више година од њеног или његовог сексуалног контакта са инфицираном особом. Већина људи није ни свесна тога да је инфицирана. Они такође не знају да могу...

Сазнај више