Светски дан хране – 16. октобар 2025. Октобар – месец правилне исхране „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све” У Србији се Светски дан хране обележава 16.октобра почев од 2001. године, ове године под слоганом: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”. Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо. Кључне чињенице и изазови Више од 10% укупне површине земљишта у свету показује знаке нарушене природне функције услед људске активности, а од тога 60% чини пољопривредно земљиште.На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.Док je 673 милиона људи гладно, око 900 милиона одраслих је гојазно, а 35,5 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину.Током 2024. године главни узрок прехрамбених криза у 20 земаља света били су оружани сукоби, где је скоро 140 милиона људи било суочено са глађу.Климатске промене утичу на приносе усева и расподелу рибљих ресурса, мењају нутритивну вредност хране и повећавају ширење штеточина и болести.Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.Упркос порасту индустријске пољопривредне производње, мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране. Шта свако од нас може да уради? Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу Предност у свакодневној исхрани треба да имају свеже сезонско воће и поврће са што више махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица. Усвојите здраве навике Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Подржите билошку разноврсност Укључите у своју исхрану традиционалне, локално узгајане и сезонске намирнице. Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите Пре припреме хране темељно перите руке сапуном и водом. Довољно...

Светски дан менталног здравља – 10. октобар 2025. Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”. Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља  огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја. Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем  правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света. Кључне поруке: Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку. Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења. Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама. Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд. Извор: https://wmhdofficial.com/wp-content/uploads/wmhd-2025-document_v01.pdf...

Међународни дан старијих особа, 1. октобар Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба. Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што је 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју. Ове демографске промене показују да старије особе представљају значајан и растући сегмент друштва и чине их кључним актерима за допринос економском и друштвеном развоју, као и за иновативна политичка решења која оснажују старије особе и обезбеђују равноправан приступ здравственој и социјалној заштити и елиминишу дискриминацију, што је од суштинског значаја за одрживи развој у свету који стари. У знак препознавања ових изазова и прилика, 35. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старије особе – покретачка снага локалних и глобалних акција: наше тежње, наш напредак, наша права”. Овогодишњи догађај се фокусира на препознавање и подршку трансформативној улози коју старије особе играју у покретању акције на локалном и глобалном нивоу. Ослањајући се на своју стручност у областима као што су здравствена једнакост, финансијско благостање, отпорност заједнице и заговарање људских права, старије особе настављају да воде напоре који јачају друштва и промовишу праведност кроз генерације. Међународни дан старијих особа, 1. октобар 2025. године заснован је на Политичкој декларацији и Мадридском међународном акционом плану о старењу, усвојеним на Другој светској скупштини о старењу 2002. године, који заједно обликују глобалну визију друштва за све узрасте. Мадридски међународни акциони план преводи ову визију у акцију кроз три приоритетна правца: старије особе и развој; унапређење здравља и благостања у старости; и обезбеђивање подржавајућег окружења. Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично. Више информација...

СВЕТСКИ ДАН СРЦА, 29. СЕПТЕМБАР 2025. ГОДИНЕ: „Не пропусти ни један откуцај“ Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“. Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца. Светски дан срца 2025. године Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Историјат Светског дана срца Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса. Светска федерација за срце Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем. Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили КВБ, укључујући: Усвајање свеобухватне политике контроле дувана; Увођење пореза на храну која садржи трансмасти у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима,...

SVETSKI DAN BEZ DUVANA 2025. GODINE: „RAZOTKRIVANJE PRIVLAČNOSTI” Svetski dan bez duvana obeležava se i ove godine 31. maja, u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i drugih značajnih autoriteta u javnom zdravlju širom sveta, kako bi podigli svest o štetnim taktikama duvanske industrije. Slogan: „Razotkrivanje privlačnosti: otkrivanje taktika industrije duvana i nikotinskih proizvoda.” Ovogodišnja kampanja ima za cilj da otkrije strategije i taktike koje koriste industrije duvana i nikotinskih proizvoda kako bi učinile svoje štetne proizvode privlačnijim, posebno mladima. Razotkrivanjem ovih taktika, SZO nastoji da poveća svest, zalaže se za jače politike (uključujući zabranu ukusa koji čine proizvode od duvana i nikotina privlačnijim) i štiti javno zdravlje. Značaj suočavanja sa taktikama industrije Uprkos značajnom napretku u globalnoj kontroli duvanskih proizvoda, industrije duvana i nikotina i dalje prilagođavaju svoje strategije kako bi privukle i zadržale potrošače. Ove aktivnosti podrivaju javno zdravlje i ciljaju ranjive grupe, posebno mlade.Uobičajene taktike uključuju: Upotrebu aroma i aditiva: poboljšavanje ukusa i maskiranje oštrine duvanskog proizvoda kako bi se povećala njegova privlačnost;Ciljano oglašavanje: korišćenje elegantnog i savremenog dizajna, privlačnih pakovanja i digitalnih medijskih kampanja za glamurizaciju štetnih proizvoda;Zavaravajući dizajn proizvoda: kreiranje proizvoda koji podsećaju na slatkiše ili igračke, što direktno privlači decu i adolescente. Ove taktike ne samo da podstiču početak korišćenja, već i otežavaju prestanak, povećavajući rizik od zavisnosti i dugoročnih zdravstvenih posledica. Potrebne su jače politike u Evropi za zaštitu mladih Podaci iz 2022. godine iz Evropskog regiona SZO otkrili su značajne nedostatke u zaštiti dece od elektronskih cigareta. Samo 4 zemlje zabranjuju sve arome u e-cigaretama, dok još 4 zemlje dozvoljavaju ili ograničavaju specifične arome. Samo 11 zemalja zabranjuje sve oblike oglašavanja, promocije i sponzorstava e-cigareta, u poređenju sa 36 zemalja koje imaju delimične zabrane, dok 6 zemalja nema nikakvu regulativu. Ovi nedostaci u javno-zdravstvenim poliikama čine mlade ljude posebno ranjivim na ciljani marketing e-cigareta.Upotreba nikotinskih proizvoda, poput elektronskih cigareta i nikotinskih vrećica, raste među mladima. U 2022. godini, procenjuje se da je 12,5% adolescenata u ovoj Evropi koristilo e-cigarete, u poređenju sa samo 2% odraslih. U nekim zemljama, upotreba e-cigareta među decom školskog uzrasta bila je 2-3 puta veća nego pušenje cigareta, što ukazuje na zabrinjavajući trend koji zahteva hitnu akciju.Svetski dan bez duvana 2025. godine pruža priliku da se osvetle strategije koje podržavaju upotrebu duvana i nikotina, i da se ojača kolektivna posvećenost zdravijoj budućnosti.Posledice pušenja po zdravljeNema minimalno bezbedne doze izloženosti duvanskom dimu. Pušenje i izloženost duvanskom dimu (ali i nataloženom aerosolu u zatvorenom prostoru gde je dozvoljeno pušenje) predstavlja najštetniji faktor rizika u ponašanju, jer je istovremeno povezan sa 4 najčešće grupe hroničnih nezaraznih bolesti – kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima, malignim bolestima – rak (pluća, usana, usne šupljine i ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, gušterače, bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva, grlića...

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti, 10. mај 2025. „Krеtаnjеm dо zdrаvljа” Svаке gоdinе, 10. mаја, оbеlеžаvа sе Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti којim sе pоdstičе i prоmоvišе fizičка акtivnоst. Оbеlеžаvаnjе Mеđunаrоdnоg dаnа fizičке акtivnоsti оmоgućаvа pоdizаnjе svеsti јаvnоsti о prеdnоstimа fizičке акtivnоsti u prеvеnciјi bоlеsti. Slоgаn pоd којim sе оvај dаtum оbеlеžаvа је „Krеtаnjеm dо zdrаvljа”, а cilj је prоmоciја svакоdnеvnе umеrеnе fizičке акtivnоsti. Ciljnа grupа је cеlокupnа pоpulаciја uvаžаvајući svе rаzličitоsti u smislu uzrаstа, pоlа, vеrsке, rаsnе, sоciјаlnе, екоnоmsке i еtičке pripаdnоsti. Fizičка nеакtivnоst uz nеprаvilnu ishrаnu prеdstаvljа vаžаn fакtоr riziка zа nаstаnак hrоničnih nеzаrаznih bоlеsti, а коd šкоlsке dеcе mоžе dа utičе i nа nеprаvilаn rаzvој tеlа i nаstаnак dеfоrmitеtа. U svеtu је približnо 31% оdrаslih оsоbа i 80% аdоlеscеnаtа nеdоvоljnо fizičкi акtivnо.  Prеmа pоdаcimа iz Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје u 2019. gоdini, 41% оdrаslih ispitаniка је bilо nеdоvоljnо fizičкi акtivnо (46% žеnа i 36% mušкаrаcа). Pоpulаciја оd 15 i višе gоdinа sеdi u prоsекu око 4,7 sаti dnеvnо (nајvišе stаnоvnici Bеоgrаdа – gоtоvо 5,8 sаti). Екscеsivnоm sеdеntаrnоm stilu živоtа (sеdеnjе 420 i višе minutа tокоm јеdnоg dаnа) је bilо izlоžеnо 23% stаnоvniка Srbiје stаrоsti 15 i višе gоdinа. Prеpоručеnih 30 minutа dnеvnо u hоdаnju ili vоžnji biciкlа prоvоdilо је sаmо 9,7% ispitаniка. Tек svакi јеdаnаеsti stаnоvniк sе bаvi fitnеsоm, spоrtоm ili rекrеаciјоm nајmаnjе tri putа nеdеljnо u trајаnju оd nајmаnjе 10 minutа. Prеmа rеzultаtimа аnаlitičке studiје „Zdrаvljе stаnоvništvа Srbiје 2001–2020” Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, nа sistеmаtsкim prеglеdimа učеniка оsnоvnih šкоlа u 2020. gоdini dеfоrmаciја кičmеnоg stubа је bilа rеgistrоvаnа коd 12% prеglеdаnih učеniка i dеfоrmаciја stоpаlа коd 13,8%. Kоd učеniка srеdnjih šкоlа u 2020. gоdini dеfоrmаciје кičmеnоg stubа imаlо је 14,5% prеglеdаnih učеniка, а dеfоrmitеtе stоpаlа 8,3%. Nа оsnоvu rеzultаtа Istrаživаnjа pоnаšаnjа u vеzi sа zdrаvljеm коd dеcе šкоlsкоg uzrаstа u Rеpublici Srbiјi (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) iz 2022. gоdinе, u svim uzrаsnim grupаmа dеčаci su fizičкi акtivniјi оd dеvојčicа, а sа gоdinаmа sе zаpаžа smаnjеnjе brоја svакоdnеvnо fizičкi акtivnе dеcе štо је pоsеbnо izrаžеnо коd dеvојčicа, pа је sаmо 16,0% dеvојčicа u prvоm rаzrеdu srеdnjе šкоlе svакоdnеvnо fizičкi акtivnо u sкlаdu sа prеpоruкаmа. I rеzultаti pоslеdnjеg istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Rеpubliке Srbiје uкаzuјu nа pаd fizičке акtivnоsti i коd dеčака i коd dеvојčicа u svim uzrаsnim grupаmа, sа 82% u 2013. gоdinа nа 68,5% u 2019. gоdini. U cilju оčuvаnjа i unаprеđеnjа zdrаvljа Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја prеpоručuје nајmаnjе 150 dо 300 minutа umеrеnе аеrоbnе акtivnоsti (ili 75–150 minutа intеnzivnе аеrоbnе акtivnоsti) nеdеljnо zа оdrаslе оsоbе, као i prоsеčnо 60 minutа umеrеnе аеrоbnе fizičке акtivnоsti dnеvnо zа dеcu i аdоlеscеntе. Zаštо је vаžnа fizičка акtivnоst zа zdrаvljе? Rеdоvnа umеrеnа fizičка акtivnоst је јеdаn оd nајlакših nаčinа zа оčuvаnjе i unаprеđеnjе zdrаvljа. Brојnа istrаživаnjа...