Одлука

Светски дан дијабетеса (WDD) креиран је 1991. године од стране IDF-а ( www.idf.org Међународна фондација за дијабетес ) и Светске здравствене организације као одговор на све већу забринутост због ескалације здравствене опасности коју представља дијабетес. Светски дан дијабетеса  званично се обележава од стране Уједињених нација од 2006. године доношењем Резолуције 61/225 Уједињених нација. Сваке године се обележава 14. новембра, на рођендан сер Фредерика Бантинга, који је заједно са Чалсом Бестом 1922. године открио инсулин. Светски дан дијабетеса је највећа светска кампања за подизање свести о дијабетесу која достиже глобалну размеру и укључује преко милијарду људи у више од 160 земаља. Кампања скреће пажњу на питања од изузетног значаја за контролу дијабетеса и чврсто држи дијабетес у жижи јавности и политичког света. Кампања Светски дан борбе против дијабетеса има за циљ да буде: Платформа за промоцију IDF -ових заговарачких напора током целе године. Глобални покретач за промоцију важности предузимања координираних и усклађених акција за суочавање са дијабетесом као критичним глобалним здравственим проблемом. Кампања је представљена логотипом плавог круга који је усвојен 2007. године након усвајања Резолуције УН-а о дијабетесу. Плави круг је глобални симбол за свест о дијабетесу. Означава јединство глобалне дијабетесне заједнице као одговор на епидемију дијабетеса. Сваке године се кампања Светског дана борбе против дијабетеса фокусира на одређену тему која траје једну или више година. Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2019. године је породица и дијабетес.     2019 Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2019. је  ПОРОДИЦА И ДИЈАБЕТЕС. IDF подиже свест о утицају који дијабетес има на породичну и подршку оболелим и промовише улогу породице у управљању, нези оболелих и  превенцији дијабетеса. Позивају се породице да сазнају више о знаковима упозорења и открију свој ризик за насрајање дијабетеса типа 2.  Истраживање које је  IDF спровео 2018. открило је да  код већине испитаних људи који имају члана породице са дијабетесом,  родитељи  који имају децу у узрасту од четири до пет година су  углавном нису упознати са симптомима и не би умели да препознају знаке дијабетеса код своје деце . Један од три родитеља их уопште не би приметио. Налази подвлаче потребу за образовањем и освешћивањем како би се људима помогло да рано уоче знакове упозорења за дијабетес. Недостатак знања о дијабетесу значи да уочавање знакова упозорења није само проблем за родитеље, већ је проблем који утиче на цело друштво. Ово је важно, јер су знакови који указују на болест блажи код дијабетеса типа 2, најчешћег облика те болести, који је одговоран за око 90% свих случајева дијабетеса. Свакој другој особи која тренутно живи са дијабетесом болест није дијагностикована. Велика већина ове популације има  дијабетес типа 2. Ако се не лечи , дијабетес може довести до озбиљних здравствених  компликација. Компликације укључују оштећење вида и слепило, периферну неуропатију,...

На основу члана 23. Статута Завода за јавно здравље Ћуприја „Поморавље“ у Ћуприји, члана 7. став 1. тачка 3. Посебног колективног уговора за здравстве установе чији је оснивач РС, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС 106/2018), у складу са дописом Министарства здравља, број 112-01-710/2019-02 од 17.06.2019. године, у Заводу заведеног  број 1100/1 од 28.06.2019. године, и дописом Министарства здравља, број 112-01-833/2019-02 од 26.07.2019. године , у Заводу заведеног  број 1315/1 од 05.08.2019. године, Кадровским планом за Завод за јавно здравље Ћуприја „Поморавље“ у Ћуприји за 2018. годину, Одлуке директора Завода за јавно здравље Ћуприја „Поморавље“ у Ћуприји, број 1707/1 од  18.10.2019. године, расписује се   ЈАВНИ ОГЛАС За пријем у радни однос на неодређено време са пуним радним временом:     ЛАБОРАТОРИЈСКИ ТЕХНИЧАР у Центру за контролу и превенцију болести………………………………………………………………… 1 извршилац   Поред општих услова прописаних законом, кандидат мора испуњавати и следеће услове:   Средње образовање Стручни испит Лиценца Најмање 18 месеци радног искуства Положен возачки испит „Б“ категорије – минимум   Опис послова: – прикупља и обрађује податке о хигијенском стању и болестима; – обавља послове у ванредним ситуацијама узрокованих поплавама, земљотресима, епидемија ма заразних болести које захтевају ангажовање стручних екипа Центра за контролу и превенцију болести; – спроводи мере за спречавање ширења заразних болести; – обавља послове имунизације у смислу техничке помоћи лекару специјалисти током анти – рабичне заштите; – пружање техничке помоћи лекару специјалисти око израде периодичних извештаја о кретању заразних болести, ажурирање база незаразних болести, епидемиолошког надзора и надзора над болничким инфекцијама; – учествује у процедурама скупљања и уклањања медицинског отпада; – спроводи мере дезинфекције, дезинсекције и дератизације; – обавља поступке потребне за третман инфективног медицинског отпада (прима, мери, води рачуна о опреми у складу са водичима добре праксе, оверава транспортну документацију, припрема за третирање, обавља третман, надгледа рад стерилизатора, оперативно ради на дробилици); –  прикупљање индивидуалних и групних пријава заразних болести са терена; –  евидентирање пријава, шифрирање и електронска обрада пријава; –  прикупљање и евидентирање пријава и одјава епидемија заразних болести; –  штампање и достављање извештаја свим учесницима у програму; –  вођење картотеке клицоноштва; –  индивидуални здравствено–васпитни рад; –  подела здравствено–едукативног материјала; –  пријем и узимање материјала за микробиолшку анализу; –  попуњавање и достављање санитарних књижица; –  евидентирање података у регистре оболелих; –  активно иступање на стручним скуповима и објављивање стручних радова; –  континуирано лично оспособљавање  ( изучавање стручне медицинске литературе увођење у рад нових радника ); –  едукација здравствених и других радника; –  двадесетчетворосатна приправност у оквиру заједничког тима за ванредне ситуације; –  припрема и спровођење дезинфекције, дезинсекције и дератизације –  други послови из области струке по налогу претпостављеног.     Као доказ о испуњености услова за пријем у радни однос, кандидати су дужни да доставе:   Пријаву на...

ИМУНИЗАЦИЈА СТАНОВНИШТВА ПРОТИВ ГРИПА НА ТЕРИТОРИЈИ ПОМОРАВСКОГ ОКРУГА Сезона 2019-2020 година   У периоду од 11.10.2019 год. до 15.10.2019 год.,обављена је дистрибуција вакцина против грипа свим домовима здравља на територији Поморавског Округа и то у следећим количинама: -ДЗ Деспотовац         600 доза -ДЗ Јагодина              1900 доза -ДЗ Параћин               2000 доза -ДЗ Рековац                 500 доза -ДЗ Свилајнац             1300 доза -ДЗ Ћуприја                 600 доза У складу са препорукама СЗО и на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони,ове године је у употреби четворовалентна инактивисана вакцина произвођача SANOFI PASTEUR ,која садржи тип АH1N1 вируса грипа, AH3N2 и два типа B вируса. Време неопходно за стицање имунитета је 2-3 недеље након давања вакцине , па стога и подсећамо лица која су у посебном ризику (хронични поремећај плућног система, хронични поремећај кардиоваскуларног система,метаболички поремећаји,бубрежна дисфункција итд.) на неопходност вакцинисања. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања ,као и редуковања преношења вируса грипа у породици ,колективу и...

Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2019/2020   Грип је велики јавно-здравствени и социо-економски изазов, имајући у виду  да годишње преко 100 милиона људи оболи на глобалном ниву од којих 250–650 хиљада умре од компликација ове болести, доводећи до смањења радне способности  и оптерећености здравственог система. У складу са Правилникoм о  програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику код трудница и свих лица старијих од 6 месеци живота са: хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система(искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом), примаоца трансплантата. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи: код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама. Након дуго година примене сезонске тровалентне вакцине против грипа, имајући у виду значајно учешће типа Б вируса грипа у оболевању популације на глобалном нивоу (20-30%), у састав вакцине поред два типа А вируса грипа су уврштена и два типа Б вируса, те је стога за ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине. Четворовалентна (сезонска) вакцина поред типа АH1N1 (A/Brisbane/02/2018 (H1N1)pdm09-like virus) вируса грипа, садржи типове АH3N2 (A/Kansas/14/2017 (H3N2)-like virus) и два типа B вируса грипа (B/Colorado/06/2017-like virus B/Victoria/2/87 lineage и  B/Phuket/3073/2013-like virus (B/Yamagata/16/88 lineage))  у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2019/2020, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2019/2020. Време неопходно за стицање имунитета је 2-3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6-12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику. Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешће запаљења плућа). Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених 6 месеци живота.  Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупресивне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или...

„Заједно у превенцији самоубиства” Сваких 40 секунди једно самоубиство више Светски дан менталног здравља се сваке године обележава 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећен је превенцији самоубиства. Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Свако самоубиство је трагедија која погађа породицу, а утицај на заједницу и државу има дугорочан ефекат. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.   Kључне чињенице: – Према подацима Светске здравствене организације, близу 800.000 људи на свету изврши самоубиство сваке године. – На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године. Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији. – Самоубиство је други водећи узрок смрти међу младима старости од 15 до 29 година. – Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима. – Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешћи методи самоубистава широм света. – Регистрована су 1005 смртних случаја услед самоубистава, са стопом од 14,3 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије) у 2017. години.   Kо је у ризику? Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим примањима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот, као што су финансијски проблеми, прекид емотивне везе или са хроничним болом и болешћу. Такође, доживљај сукоба, катастрофа, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем. Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници. Далеко најјачи фактор ризика за самоубиство је претходни покушај самоубиства.   Методе самоубиства Процењује се да је око 20% самоубистава на глобалном нивоу последица самотровања пестицидима, која се у већини случајева јављају у руралним пољопривредним подручијима у земљама са ниским и средњим приходима. Остале уобичајене методе самоубистава су вешање и употреба ватреног оружја.   Превенција и контрола Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства. Превенција и контрола укључују следеће мере:  смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр.  пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),  одговорно медијско извештавање,  имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,  рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајем и...