14. јун Светски дан добровољних давалаца крви 2021.             Светски дан добровољних давалаца крви обележава се сваке године 14. јуна у циљуподизањa свести о глобалној потреби за сигурном и безбедном донацијом крви и о начину на који би сви могли да дају свој допринос. Светска здравствена организација је 2005. годинеодредила овај датум, када су 192 земље чланице Светскe здравственe скупштинe СЗО прогласиле његово међународно обележавање као дан којим се захваљује свим добровољним даваоцима крви и подстичу људи да дају своју крв. Неизмерна захвалност свим добровољним даваоцима крви за њихов племенити чин давалаштва, представља носећу идеју обележавања овог датума.             14. јун као датум обележавања Светског дана добровољних давалаца крви, изабран је из посебног разлога – на овај дан, 1868. године рођен је славни аустријски научник др Карл Ландштајнер, чије је откриће ABO система крвних група овенчано Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1930. године. Славећи датум када је рођен један од пионира савремене трансфузиологије, удружујемо се у заједничкој намери сећања на важна достигнућа из прошлости ове гране медицине, заједно са одлучним погледом у будућност.             Са друге стране, подизање свести грађана о важности добровољног давања крви, о начинима на које се оно остварује, као и укупној улози трансфузиологије у здравственом систему једног друштва, додатни су циљеви којима се тежи.             Добровољно давање крви је потреба целог света како би се осигурало да појединци изаједнице имају приступ безбедној и квалитетној крви и крвним производима и унормалним и у ванредним ситуацијама. Значај обележавања Светског данадобровољног давања крви јесте да се позову појединци да постану спасиоци другихтако што ће добровољно дати крв.             Крв је веома важан ресурс, како за планиране интервенције тако и за хитна стања. Помаже пацијентима који су животно угрожени да живе дуже и квалитетније и омогућује комплексне медицинске и хируршке процедуре. Трансфузија крви је кључна компонента и у хитном медицинском збрињавању. Крв је кључна у ситуацијама када се догоде ванредне ситуације било које врсте (природне катастрофе, саобраћајне незгоде, оружани конфликти итд.). Ванредне ситуације повећавају потребу за трансфузијом крви а отежавају њену дистрибуцију.             Обезбеђивање довољних резерви крви и за хитна стања захтева добро организовану здравствену заштиту која се може обезбедити само ако и целокупна заједница у томе учествује и уколико су даваоци крви опредељени да редовно дају крв по принципима добровољности, бесплатности и анонимности.             Да би се осигурало да сви којима је потребна сигурна крв имају приступ њој, све земље требају добровољне, неплаћене даваоце који редовно дају крв. Током читаве пандемије COVID-19, упркос ограниченој покретљивости и другим изазовима, даваоци крви у многим земљама наставили су да донирају крв и плазму пацијентима којима је потребна трансфузија. Овај изванредни напор наглашава кључну улогу добро организованих, посвећених добровољних, давалаца крви у обезбеђивању сигурног и довољног снабдевања крвљу током редовних и...

На основу Статута Завода за јавно здравље Ћуприја „Поморавље“ у Ћуприји, Посебног колективног уговора за здравстве установе чији је оснивач РС, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС 96/19 и 58/20), у складу са важећим Кадровским планом за Завод за јавно здравље Ћуприја „Поморавље“ у Ћуприји, Одлуке директора Завода за јавно здравље Ћуприја „Поморавље“ у Ћуприји, број 764/1 од  31.05.2021. године, расписује се ЈАВНИ ОГЛАС За пријем у радни однос на неодређено време са пуним радним временом: Возач службеног возила……………… у Служби за техничке и друге послове……….. 1 Извршилац. Поред општих услова прописаних законом, кандидат мора испуњавати и следеће услове: Средње образовањеРадно искуства у здравству на траженом радном местуПоложен возачки испит „Ц“ категорије – минимум                Опис послова: – вози службено возило; – одржава возило; – прати и води евиденцију о исправности возила; – води евиденцију о путним налозима и потрошњи горива и мазива; – свакодневно превози узорке узетих брисева на COVID-19 до референтне лабораторије; – свакодневно преузима подлоге за тестирања на COVID-19 од референтне лабораторије; – поседује потврду о извршеној едукацији дезинфекције возила;  – обавља и друге послове по налогу директора и непосредног руководиоца.             Као доказ о испуњености услова за пријем у радни однос, кандидати су дужни да доставе: Пријаву на оглас, са кратком биографијом, контакт телефоном и адресом становања, потписану од стране кандидатаФото-копију личне картеОверену фотокопију Извода из матичне књиге рођених;Оверену фотокопију Извода из матичне књиге венчаних (ако је дошло до промене презимена);Оверену фотокопију Уверења о држављанству РС (не старије од 6 месеци);Уверење надлежног суда да се против кандидата не води кривични поступак (не старије од 6 месеци)Уверење Министарства унутрашњих послова да кандидат није осуђиван (не старије од 6 месеци);Оверену фотокопију дипломе о завршеној школи;Фотокопију (очитану) возачку дозволу;Доказ о радном искуству. 2.   Перач лабораторијског посуђа……… у Служби за техничке и друге послове ……….. 2 извршиоца. Поред општих услова прописаних законом, кандидат мора испуњавати и следеће услове: Основно образовањеРадно искуство у здравству (лабораторијама) на траженом радном месту                Опис послова: – врши послове прања, сушења лабораторијског посуђа; – врши распоређивање лабораторијског посуђа по месту употребе; – одржава хигијену радних површина у лабораторији; – уклања продукте рада у лабораторији на прописан начин. –  Провера и паковање опраног лабораторијског посуђа у жичане корпе и спровођење     поступака сушења; –  Одношење осушеног посуђа у просторију за припрему посуђа за стерилизацију; –  Укључивање и праћење рада апарата за дестилацију воде; –  Укључивање у рад и праћење рада машине за прање лабораторијског посуђа; – Обавештавање о кваровима и потребним поправкама;  – други послови из области струке по налогу претпостављеног. Као доказ о испуњености услова за пријем у радни однос, кандидати су дужни да доставе: Пријаву на оглас, са кратком биографијом, контакт телефоном и адресом становања, потписану од стране кандидатаФото-копију личне картеОверену фотокопију...

...

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ – 10. МАЈ 2021. Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Kретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља. Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал – све ово је физичка активност. Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници. Према препорукама СЗО, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности, њена учесталост и трајање. Главни циљеви овогодишње кампање су: • подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести; • истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања; • подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима; • промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичку активност. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно је 30% особа старијих од 15 година недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Циљ СЗО је да се до 2025. године смањи број физички неактивних особа за 10%. У свету се 60–80% људи не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардиоваскуларних обољења (срчани и мождани удар и повишени крвни притисак), остеопорозе, депресије и малигних болести. Међународни дан физичке активности је право време да се укаже на значај свакодневног и редовног бављења физичком активношћу, али уз обавезно придржавање мера заштите – ношење маски, одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метра и прање руку водом и сапуном. Извор:...

СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ 28. април ПРЕДВИДИМО, ПРИПРЕМИМО СЕ И ОДГОВОРИМО НА КРИЗЕ – ИНВЕСТИРАЈМО САДА У ОТПОРНЕ СИСТЕМЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ             Откако се почетком 2020. године појавила као глобална криза, пандемија COVID-19 свуда је оставила дубоке последице. Пандемија је дотакла готово све аспекте  рада, од ризика преношења вируса на радним местима, па све до ризика по безбедност и здравље на раду који су се појавили као резултат мера за ублажавање ширења вируса. Прелазак на нове облике радног ангажмана, попут широко распрострањеног ослањања на рад на даљину, донео је многе нове могућности за раднике, али такође и потенцијалне ризике по безбедност и здравље на раду, укључујући психосоцијалне ризике и насиље. Светски дан заштите на раду 2021. фокусира се на искоришћавање елемената система заштите на раду како је утврђено у Конвенцији о промотивном оквиру за заштиту на раду, 2006. (бр. 187).  Тренутна криза показује важност јачања система заштите на раду, укључујући здравствене службе , како на националном, тако и на нивоу предузећа. ILO ће искористити ову прилику да подигне свест и подстакне дијалог о важности стварања и инвестирања у отпорне системе безбедности и заштите на раду ослањајући се на регионалне и државне примере у ублажавању и спречавању ширења COVID-19 на радном месту. Међународна организација рада (ILO) 2003. године почела је да обележава Светски дан безбедности и здравља на раду како би нагласила значај превенције незгода и болести на раду.  Обележавање овог дана  је саставни део Глобалне стратегије о заштити на раду ILO, како је документовано у закључцима Међународне конференције рада у јуну 2003. године. Један од главних стубова Глобалне стратегије је заговарање. Светски дан безбедности и здравља на раду представља  значајан начин  за подизање свести о томе како рад учинити сигурним и здравим као и  потреби за подизањем политичког профила безбедности и здравља на раду. 28. април је такође Међународни дан комеморације мртвих и повређених радника који широм света организују синдикати од 1996. године. Кампања има за циљ подизање свести о томе да  међународну пажњу треба усмери на величину проблема и на то како промовисање и стварање безбедносне и здравствене културе може помоћи у смањењу броја смртних случајева и повреда на раду. Свако од нас је одговоран за смањење смртних случајева и повреда на послу. Владе дражава одговорне су за стварање инфраструктуре – закона и услуга , што укључује  и развој националних политика и програма  као и система инспекције рада, спровођења, поштовања закона и политике заштите на раду. Послодавци су одговорни  за то да радно окружење буде сигурно и здраво. Радници су одговорни за сигуран рад , сопствену заштиту и неугрожавање других, познавање својих права и учествовање у спровођењу превентивних мера. НОВИ РИЗИЦИ НА РАДУ Нови и професионални ризици  могу бити узроковани техничким иновацијама , друштвеним...

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МАЛАРИЈЕ Светски дан борбе против маларије обележава се сваке године, 25.априла. Овај датум установила је Светска здравствена организација 2007.године. Иако је на нашем животном подручју искорењена 60-их година прошлог века, маларија је и даље проблем у другим крајевима света. Реч је о једној од најсмртоноснијих болести, без обзира на постојање лекова и других превентивних средстава и мера. Од маларије годишње оболи преко 200 милиона особа у свету, а према подацима Светске здравствене организације, од последица болести умре око 655. 000 људи. Етимологија маларије потиче од италијанске речи „mal – arija”, што би значило рђав ваздух. Ово значење повезано је са лошим испарењима у ваздуху изнад мочвара, што се сматра главним узрочником болести. Маларија има дугу историју и доводи се у везу са важним историјским догађајима. Повезује се са падом моћи Римског царства, где је била позната као „римска грозница”.Ово није случајно, зато што су делови јужне Италије углавном мочварни и самим тим погодни за ширење болести. Такође је важила за главну здравствену претњу америчким војницима током Другог светског рата, што је резултирало великим бројем преминулих од маларије на афричком и јужнопацифичком ратишту. У медицинском смислу, маларија представља инфективну болест, коју изазива ситан паразит Plasmodiuм. Постоје четири врсте Plasmodiuma – falciparum, vivax, malariae и ovale. Инфекција фалципарумом може највише угрозити организам, док се ова врста паразита простире у пределима око Екватора. Остале, мање опасније врсте, се настањују у тропским пределима, а за Plasmodium ovale карактеристичан је предео западне Африке. Маларија се преноси убодом (угризом) женке комарца из рода Anopheles. Унутар тела комарца долази до размножавања наведених паразита, које се приликом угриза уносе у крвоток човека (или других сисара), што касније резултира обољењем. Маларија се преноси крвљу и на друге начине попут трансфузије зараженом крви, трансплатације органа, употребом коришћене игле од стране заражене особе или преносом са заражене мајке на новорођенчад приликом порођаја. Инкубација зависи од врсте и креће се од седам дана до чак неколико месеци и година. Први симптоми су неспецифични: главобоља, болови у мишићима, мучнина, повраћање. Онда следе класични симптоми: језа, грозница и повишена температура која се јавља у карактеристичним временским интервалима што је значајно за дијагнозу. Лабораторијска дијагноза се поставља микроскопирањем густе капи обојене специјалном методом, серолошким методама и PCR – ом. Лечење се спроводи антималаричним лековима у зависности од подручја где се маларија изолује.Превенција је контрола популације комараца, лична заштита и надзор над повратницима из подручја где је маларија још увек присутна.Вакцине још увек немa. Светска здравствена организација истиче „У протекле две деценије постигли смо велики напредак у борби против маларије, спасивши више од 7 милиона живота и спречавајући преко милијарду случајева маларије. Међутим, све док маларија постоји, биће претња најсиромашнијим и најугроженијим људима.” Кампања под називом „Zero malaria starts with me”,...