Obaveštavamo Vas da je Laboratorija za kliničku mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje u Ćupriji započela sa primenom molekularnih tehnika u cilju  identifikacije i karakterizacije infektivnih agenasa (bakterija i virusa), prouzrokovača različitih poremećaja zdravlja u humanoj populaciji, kao što su: Visoko rizični humani papiloma virus (VR HPV), Chlamidia trachomatis, Influenza A/B, RSV ,SARS Cov 19, Bordetella pertussis, Hepatitis C, Hepatitis B, Borrelia Burgdorferi. Uzorkovanje se može obavljati na našem prijemnom odeljenju ( osim ginekoloških briseva) ili u Vašoj ustanovi plastičnim brisevima sa Rayon vrhom. Za još informacija pozovite 035/8470036 lok 122 ANALIZACENARespiratorni INFA, INFA B,RSV I COVID=5.000,00HCV PCR=6.000,00HBS PCR=6.000,00Borellia PCR=4.000,00HPV PCR=4.000,00Brzi Covid=1.200,00Covid...

Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама (IPA пројекат „ЕУ за здравствени систем Србије”) Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP). Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести,  геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње. Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“  и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.   За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор. Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.  Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном...

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ Позив на бесплатан скрининг карцинома дојке 2025.године По први пут у Србији у току је јединствен скрининг рака дојке на националном нивоу . Министарство здравља планира да у наредне две године позове милион  жена старости између 50 и 69 година, без обзира на здравствено осигурање, да се одазову бесплатном мамографском прегледу у оквиру националног Програма  раног откривања карцинома дојке. На Поморавском округу у скринингу рака дојке учествују сви домови здравља (Јагодина, Параћин, Ћуприја, Свилајнац, Деспотовац, Рековац). Рак дојке представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена уРепублици Србији. Према последњим подацима Регистра за рак Института за јавноздравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији је 2021. године регистровано4447 новооболелих и 1765 умрлих жене од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојкекод жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на100.000 жена. Једна од осам жена током живота оболи од рака дојке. Један од специфичних циљева Националног програма за рано откривање карцинома дојке је подизање свести жена о значају редовних превентивних прегледа и раног откривања рака дојке, као и информисање о значају скрининга, раном откривању болести, када је лечење најуспешније.   Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, право на преглед имају: Све жене старости између 50 и 69 година, које у последње две године нису радиле мамографију. Мамографија је скрининг тест – рендгенски снимак дојки, који је брз, безболан и бесплатан.Све заинтересоване жене могу се јавити Служби за здравствену заштиту жена у локалном Дому здравља ради добијања термина за мамографију.Преглед је бесплатан и могу га обавити и жене које немају здравствену књижицу. Редовни превентивни прегледи спашавају животе! Позивамо све жене да брину о свом здрављу и да се одазову овом важном прегледу! РАНО ОТКРИВАЊЕ ЗНАЧИ – ВЕЋЕ ШАНСЕ ЗА...

Светски дан хране – 16. октобар 2025. Октобар – месец правилне исхране „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све” У Србији се Светски дан хране обележава 16.октобра почев од 2001. године, ове године под слоганом: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”. Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо. Кључне чињенице и изазови Више од 10% укупне површине земљишта у свету показује знаке нарушене природне функције услед људске активности, а од тога 60% чини пољопривредно земљиште.На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.Док je 673 милиона људи гладно, око 900 милиона одраслих је гојазно, а 35,5 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину.Током 2024. године главни узрок прехрамбених криза у 20 земаља света били су оружани сукоби, где је скоро 140 милиона људи било суочено са глађу.Климатске промене утичу на приносе усева и расподелу рибљих ресурса, мењају нутритивну вредност хране и повећавају ширење штеточина и болести.Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.Упркос порасту индустријске пољопривредне производње, мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране. Шта свако од нас може да уради? Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу Предност у свакодневној исхрани треба да имају свеже сезонско воће и поврће са што више махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица. Усвојите здраве навике Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Подржите билошку разноврсност Укључите у своју исхрану традиционалне, локално узгајане и сезонске намирнице. Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите Пре припреме хране темељно перите руке сапуном и водом. Довољно...

Светски дан менталног здравља – 10. октобар 2025. Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”. Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља  огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја. Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем  правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света. Кључне поруке: Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку. Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења. Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама. Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд. Извор: https://wmhdofficial.com/wp-content/uploads/wmhd-2025-document_v01.pdf...

Међународни дан старијих особа, 1. октобар Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима припадника трећег доба. Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Тренутно око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде – што ће представљати преко 20 процената светске популације. Очекивани животни век при рођењу прелази 75 година у половини земаља света, што је 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће број старијих особа до 2030. године надмашити младе особе на глобалном нивоу, што се најбрже дешава у земљама у развоју. Ове демографске промене показују да старије особе представљају значајан и растући сегмент друштва и чине их кључним актерима за допринос економском и друштвеном развоју, као и за иновативна политичка решења која оснажују старије особе и обезбеђују равноправан приступ здравственој и социјалној заштити и елиминишу дискриминацију, што је од суштинског значаја за одрживи развој у свету који стари. У знак препознавања ових изазова и прилика, 35. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усмерено на тему: „Старије особе – покретачка снага локалних и глобалних акција: наше тежње, наш напредак, наша права”. Овогодишњи догађај се фокусира на препознавање и подршку трансформативној улози коју старије особе играју у покретању акције на локалном и глобалном нивоу. Ослањајући се на своју стручност у областима као што су здравствена једнакост, финансијско благостање, отпорност заједнице и заговарање људских права, старије особе настављају да воде напоре који јачају друштва и промовишу праведност кроз генерације. Међународни дан старијих особа, 1. октобар 2025. године заснован је на Политичкој декларацији и Мадридском међународном акционом плану о старењу, усвојеним на Другој светској скупштини о старењу 2002. године, који заједно обликују глобалну визију друштва за све узрасте. Мадридски међународни акциони план преводи ову визију у акцију кроз три приоритетна правца: старије особе и развој; унапређење здравља и благостања у старости; и обезбеђивање подржавајућег окружења. Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично. Више информација...