Светска недеља дојења 1-7. август 2016. године „Дојење – кључ одрживог развоја“ и Национална недеља промоције дојења 30.септембар -7.октобара 2016.године Светска недеља дојења је глобална кампања која се одржава у око 150 земаља света, чији је циљ да створи и подигне друштвену свест о значају и предностима дојења, али и да обезбеди подршку дојењу и тиме унапреди заштиту здравља мајке и детета. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније догађаје или датуме у њиховим земљама. У нашој земљи, као и у многим другим земљама, за датум обележавања Светске недеље дојења изабрана је 40. недеља у години, зато што трудноћа траје четрдесет недеља. Ове године Светска недеља дојења на националном и локалном нивоу у Републици Србији обележиће се од 30. септембра до 7. октобра. Ове године је Светска недеља дојења обележена под под слоганом „Дојење – кључ одрживог развоја“ што је и слоган овогодишње Националне недеље дојења. Светска недеља дојења ове године повезује ствараоце промена на нивоу заједнице, државе и региона, који позивају на глобалне акције. Циљеви Светске недеље дојења 2016: Информисање јавности о чињеницама да постизање Циљева одрживог развоја може бити олакшано ако се побољшају дојење и исхрана деце и младих. Чврсто сидро – усидрити дојење као кључни део одрживог развоја. Подстицај разноврсности деловања на свим нивоима у вези са дојењем и исхраном деце и младих. Ангажовање и сарађивање у већем обиму у вези са промоцијом, заштитом и подршком дојења. Важно је да се скрене пажња јавности на значај пружања подршке мајкама да обезбеде детету исхрану дојењем, што у кризним и ванредним ситуацијама може спасити живот детета, а често и мајке. Кампања је и прилика да се укаже на предност искључивог дојења у првих шест месеци живота одојчета као и на значај наставка дојења уз допунску исхрану до краја друге године старости детета. Дојење благотворно делује на емоционални, психички и интелектуални развој детета што су бројне студије и истраживања широм света документовале. И мајке које доје имају велику здравствену корист. Научно је доказано да бебе које се доје, ређе обољевају у првој години живота од шећерне болести, анемије, малокрвности, неухрањености, гојазности, два пута ређе оболевају од рака пре петнаесте године живота. Мајке које доје имају бољу минерализацију костију и за 50% мањи ризик од појаве карцинома дојке пре менопаузе (циклус развоја дојке-млечне жлезде као органа физиолошки се завршава тек током процеса дојења). Дојење је превентивна интервенција са највећим потенцијалом очувања живота. То је најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном...

  октобар 2016. − Међународни дан старијих особа Савремено друштво карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старијима распрострањенији него икада пре. Ови ставови су примери предрасуда у вези са старијим особама – стереотипа који се односе на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло”, неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старијим особама служе као социјални зид између генерација. Међународни дан старијих особа је посебан дан за старије особе широм света. Слоган овогодишње кампање „Заузми став према предрасудама везаним за старење и старије особе” изабран је са циљем да се скрене пажња јавности на постојање предрасуда везаним за старење и старије особе и промовише позитивна слика старења кроз примере добре праксе. Најчешћи стереотипи се односе на: Стереотип 1. Стари људи су они „чије време је прошло” Стереотип 2. Старији људи су беспомоћни Стереотип 3. Стари људи ће постати сенилни Стереотип 4. Старије жене су мање вредне од млађих жена Стереотип 5. Старији људи не заслужују здравствену негу Ови стереотипи могу да спрече старије особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима. Придружите се Обележавање Међународног дана старијих особа укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично Ширите информације широм света! Старење популације и нови изазови који прате демографске промене У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.   Свет Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће...

Светски дан срца 29. септембар 2016. године – „Оснажите свој живот” Светски дан срца 2016. године усмерен је на ширење порука које се односе на то шта људи могу да ураде да побољшају здравље свог срца. Правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног пртиска могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, оне су одговорне за 17,3 милиона прераних смрти, а 2030. године број умрлих порашће на 23 милиона. Али многе кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности. Од болести срца и крвних судова током 2014. године у Србији је умрло 53.993 особа. Са учешћем од 53,3% у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова су водећи узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести су водећи узроци смртности у овој групи обољења. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром водећи је јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром чинио је 54% свих смртних исхода од исхемијских болести срца током 2014. години у Србији. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 98,7%, а нестабилна ангина пекторис код 1,3% оболелих. Према подацима популационог регистра за акутни коронарни синдром, у Србији је у 2014. години ова дијагноза евидентирана код 20.774 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома износила је 291.3/100.000 становника. У Србији је 2014. године од акутног коронарног синдрома умрло 5.383 особа. Стопа смртности износила је 75,5/100.000 становника.   Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су: Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Пушење, уз истовремену употребу оралних контрацептивна средства, повећава ризик за појаву инфаркта за 20 пута. Неправилна исхрана – фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Недовољна физичка активност – значајно доприноси...

Припремимо се за безлична (стандардизована) паковања дуванских производа   Сваке године 31. маја Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дуванског дима, истичу здравствене ризике повезане са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Ове године 31. маја на Светски дан без дуванског дима Светска здравствена организација и Секретаријат Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО позивају државе да се припремају за увођење безличних (стандардизованих) паковања дуванских производа. Безлична паковања представљају значајну меру која смањује потражњу за дуванским производима тако што се: – смањује привлачност дуванских производа, – смањује могућност да паковања дуванских производа постану средства за  рекламирање дуванских производа, – ограничава лажно обележавање дуванских производа, и – повећава ефикасност здравствених упозорења. Безлична паковања дуванских производа такође ограничавају или забрањују коршћење логоа, боја, бренда или рекламних порука на паковањима дуванских производа, изузев имена бренда и имена производа која се могу приказати само у стандардним бојама и одређеном врстом слова. Водич за примену чланова 11 и 13 Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО препоручује да државе-уговорне стране Оквирне конвенције усвоје безлична паковања. Безлична паковања се надовезују на друге мере контроле дувана којима се обезбеђује свеобухватни мултисекторски приступ. Политичари, цивилно друштво и јавност треба да предузму све активности да би њихове владе усвојиле безлична паковања. Чињенице у вези безличних паковања Интересовање за увођење безличних паковања расте широм планете: – у децембру 2012. године Аустралија постаје прва држава која је у целини применила безлична паковања, – године 2015. Ирска, Велика Британија и Северна Ирска и Француска усвојиле су законе о имплементацији безличних паковања чија преимена почиње од маја 2016. године, – већи број земаља су у одмаклом стадијуму усвајања закона о безличним паковањима. Циљеви кампање Светског дана без дуванског дима у 2016. години су: – истаћи улогу безличних паковања као једног елемента свеобухватног мултисекторског приступа у контроли дувана, – олакшати усвајање политике о безличним паковањима у државама-уговорним странама Оквирне конвенције и на глобалном нивоу, обезбеђивањем убедљивих и јасних података о њиховој ефикасности, – охрабрити државе-уговорне стране да ојачају мере које се тичу паковања и обележавања дуванских производа, али и које ограничавају рекламирање, промоцију и спонзорства и тиме постепено олакшавају усвајање безличних паковања, и – подржати државе-уговорне стране и цивилно друштво да се супротставе уплитању дуванске индустрије у политичке процесе који се тичу усвајања закона о безличним паковањима. Извор: ИЗЈЗ...

Светски дан без дуванског дима 2016: Припремимо се за безлична (стандардизована) паковања дуванских производа   Сваке године 31. маја Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дуванског дима, истичу здравствене ризике повезане са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Ове године 31. маја на Светски дан без дуванског дима Светска здравствена организација и Секретаријат Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО позивају државе да се припремају за увођење безличних (стандардизованих) паковања дуванских производа. Безлична паковања представљају значајну меру која смањује потражњу за дуванским производима тако што се: смањује привлачност дуванских производа, смањује могућност да паковања дуванских производа постану средства за рекламирање дуванских производа, ограничава лажно обележавање дуванских производа и повећава ефикасност здравствених упозорења. Безлична паковања дуванских производа такође ограничавају или забрањују коршћење логоа, боја, бренда или рекламних порука на паковањима дуванских производа, изузев имена бренда и имена производа која се могу приказати само у стандардним бојама и одређеном врстом слова. Водич за примену чланова 11 и 13 Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО препоручује да државе – уговорне стране Оквирне конвенције усвоје безлична паковања. Безлична паковања се надовезују на друге мере контроле дувана којима се обезбеђује свеобухватни мултисекторски приступ. Политичари, цивилно друштво и јавност треба да предузму све активности да би њихове владе усвојиле безлична паковања.   Чињенице у вези безличних паковања Интересовање за увођење безличних паковања расте широм планете: у децембру 2012. године Аустралија постаје прва држава која је у целини применила безлична паковања, године 2015. Ирска, Велика Британија и Северна Ирска и Француска усвојиле су законе о имплементацији безличних паковања чија преимена пошиње од маја 2016. године, већи број земаља су у одмаклом стадијуму усвајања закона о безличним паковањима. Циљеви кампање Светског дана без дуванског дима у 2016. години су: истаћи улогу безличних паковања као једног елемента свеобухватног мултисекторског приступа у контроли дувана, олакшати усвајање политике о безличним паковањима у државама-уговорним странама Оквирне конвенције и на глобалном нивоу, обезбеђивањем убедљивих и јасних података о њиховој ефикасности, охрабрити државе-уговорне стране да ојачају мере које се тичу паковања и обележавања дуванских производа, али и које ограничавају рекламирање, промоцију и спонзорства и тиме постепено олакшавају усвајање безличних паковања и подржати државе-уговорне стране и цивилно друштво да се супротставе уплитању дуванске индустрије у политичке процесе који се тичу усвајања закона о безличним...

XXVI Недеља здравља уста и зуба 2016. „Осмехни се здраво” У циљу  интензивирaња активности које имају за циљ унапређење и очување орaлног здравља,  у Србији се дуже од две деценије, сваке године у трећој недељи маја традиционално обележава  Недеља здравља уста и зуба. Током кампање организују се бројне јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација, а посебно су активна деца предшколског и основношколског узраста, наставници и родитељи.  Овогодишња кампања се обележава од 17. до 23. маја 2016. године под слоганом „Осмехни се здраво”, а спроводе је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана. Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су: Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља Мотивисати здравствене раднике за спровођење здравствено васпитног рада на тему оралног здравља Указати на значај оралног здравља као значајне компоненте општег здравља и на могућност да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера нопходних за очување оралног здравља. Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем. Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање. Као и претходне године слоган  кампање  „Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва  има зубни квар. Трећина   становништва 65–74 године старости у свету  нема ниједан свој зуб. Обољења   потпорног апарата зуба, која могу довести до губитка зуба су присутна код   15–20% светске популације старости 35-44 године.  Инциденција (број нових случајева) малигних обољења уста се креће од 1 до 10 случајева на 100 000 људи у већини земаља. Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономских статусом. Употреба дувана и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима. У свету је, међу децом узраста 6–12 година,  16–40%   је имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља. Према последњем истраживању здравља из 2013. године становништва Србије sамо 8,3% становника Србије узраста 25 година и више има све...