1. октобар 2021 – Међународни дан старијих особа ДИГИТАЛНА РАВНОПРАВНОСТ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације. Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на уважавање права и потреба корисника дигиталних технологија како би се осигурала дигитална равноправност за све генерације што укључује одговарајуће јавноздравствене политике, приступачност, дигиталну писменост и безбедност на интернету. Четврта индустријска револуција коју карактерише фузија технологија које бришу границе између физичког, дигиталног и биолошког, променила је све секторе друштва, укључујући начин на који живимо, радимо и комуницирамо. Убрзани технолошки напредак пружа могућност за убрзање остварења напретка ка циљевима одрживог развоја Агенде 2030. Ипак, на глобалном нивоу половина становништва и даље нема приступ интернету, при чему се највеће разлике уочавају између високоразвијених и неразвијених земаља (87% према 19% становништва). Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Србији  80,8% домаћинстава има широкопојасну интернет конекцију. Недавни извештаји Међународне уније за телекомуникацију указују да су старије особе под највећим ризиком за дигиталну искљученост због онемогућеног или отежаног приступа интернету, недостатка вештина, недостатка самопоуздања, страха за безбедност на интернету (сајбер криминал и дезинформације) и недостатка мотивације (неке особе не виде зашто би им коришћење интернета било корисно). Иза ових баријера стоје друге баријере које се односе на дизајн дигиталних сервиса – нису сви дигитални сервиси прилагођени овој групи корисника и свесност – нису све старије особе свесне дигиталних услуга и начина приступања. Према подацима Републичког завода за статистику, 50,3% особа старости од 65 до 74 године је користило интернет у последња три месеца, 13,2% старијих особа користило интернет за добијање информација са веб-сајта јавних институција, а 8,3% за преузимање званичних образаца, а само 11,7% старијих особа је обавило куповину/поручивање путем интернета. Оснаживање старије популације на пољу коришћења дигиталне технологије, а пре свега интернета, допринело би и унапређивању њихове друштвене инклузије и самосталном остваривању права и обавеза и у каснијој животној доби. Циљеви овогодишње кампање односе се на: 1. Борбу против ејџизма и поштовање људских права Неопходно је подићи свест о важности дигиталног укључивања старијих особа, борећи се против стереотипа, предрасуда и дискриминације повезане с дигитализацијом, узимајући у обзир социокултурне норме и право на самосталност. 2. Одрживи развој Дати...

ПОВЕЖИ СЕ СРЦЕМ! Светски дан срца – 29. септембар 2021. године Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова (КВБ), а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом: ПОВЕЖИ СЕ СРЦEM. Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца  истиче потребу за проналажењем алтернативних начина повезивања људи у циљу превенције и лечења КВБ. CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Према подацима Светске федерације за срце, COVID-19 је изазвао вишеструке последице код 520 милиона људи који живе са КВБ. Епидемиолошка ситуација у Србији Према прелиминарним подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, болести срца и  крвних судова (KВБ) током 2020. године у Србији је умрло 55.305 особа (25.617 мушкараца и 29.688 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,9 % свих смртних исхода од KВБ, хипертензивна болест срца чини 16,8%, исхемијске болести срца 15,9%, цереброваскуларне болести 17,8%, а остале болести срца и система крвотока чине 42,5% свих смртних исхода од KВБ. Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико дeценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,9% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2020. години. Према прелиминарним подацима популационог регистра за АKС, у Србији је у 2020. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 20.434 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 196,2 на 100.000 становника (стопе инциденције стандардизоване су на европску популацију АSR-E). Током 2020. године од овог синдрома у Србији је умрло 4.385 особа. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 38,1 на 100.000 становника (стопе смртности стандардизоване су на европску популацију АSR-E). Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести Већина KВБ је узрокована...

СВЕТСКА НЕДЕЉА ДОЈЕЊА, 1-7. АВГУСТА 2021. ГОДИНЕ Дојење је много више од храњењa Светска недеља дојења, 1-7. августа 2021. године и Национална недеља промоције дојења, 3-10. октобра 2021. године Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „Дојење је наша заједничка одговорност“ Циљеви Светске недеље дојења 2021. су: Информисати становништво о значају дојењаУврстити дојење у јавно здравствену политику и програмеСтварати партнерство са појединцима и организацијамаПодстицати праксу дојења Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља стандард исхране! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија. Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Новорођенче треба да буде на мајчиним грудима одмах после порођаја као природни наставак споне мајке и детета. Први подој требало би да буде одмах после порођаја јер је новорођенче већ тада спремно да сиса (сиса шаку или окреће главу како би пронашло груди – урођени рефлекс). Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу” одмах по рођењу, подстиче се стварање млека у дојкама и чини лакшим каснији процес дојења. Посебно је важна подршка запосленим мајкама које због природе посла којим се баве морају да се врате на посао врло брзо након порођаја. Овим мајкама би послодавци требало да омогуће да доје на радном месту. Истовремено важно је усвојити јавно здравствене политике које охрабрују жене да доје на радном месту и у јавности. Како би се обезбедила оптимална исхрана одојчета важно је и ограничити маркетинг замена за мајчино млеко. Пет начина на које породица...

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ – 10. МАЈ 2021. Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Kретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља. Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал – све ово је физичка активност. Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници. Према препорукама СЗО, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности, њена учесталост и трајање. Главни циљеви овогодишње кампање су: • подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести; • истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања; • подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима; • промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичку активност. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно је 30% особа старијих од 15 година недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Циљ СЗО је да се до 2025. године смањи број физички неактивних особа за 10%. У свету се 60–80% људи не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардиоваскуларних обољења (срчани и мождани удар и повишени крвни притисак), остеопорозе, депресије и малигних болести. Међународни дан физичке активности је право време да се укаже на значај свакодневног и редовног бављења физичком активношћу, али уз обавезно придржавање мера заштите – ношење маски, одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метра и прање руку водом и сапуном. Извор:...

СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ 28. април ПРЕДВИДИМО, ПРИПРЕМИМО СЕ И ОДГОВОРИМО НА КРИЗЕ – ИНВЕСТИРАЈМО САДА У ОТПОРНЕ СИСТЕМЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ             Откако се почетком 2020. године појавила као глобална криза, пандемија COVID-19 свуда је оставила дубоке последице. Пандемија је дотакла готово све аспекте  рада, од ризика преношења вируса на радним местима, па све до ризика по безбедност и здравље на раду који су се појавили као резултат мера за ублажавање ширења вируса. Прелазак на нове облике радног ангажмана, попут широко распрострањеног ослањања на рад на даљину, донео је многе нове могућности за раднике, али такође и потенцијалне ризике по безбедност и здравље на раду, укључујући психосоцијалне ризике и насиље. Светски дан заштите на раду 2021. фокусира се на искоришћавање елемената система заштите на раду како је утврђено у Конвенцији о промотивном оквиру за заштиту на раду, 2006. (бр. 187).  Тренутна криза показује важност јачања система заштите на раду, укључујући здравствене службе , како на националном, тако и на нивоу предузећа. ILO ће искористити ову прилику да подигне свест и подстакне дијалог о важности стварања и инвестирања у отпорне системе безбедности и заштите на раду ослањајући се на регионалне и државне примере у ублажавању и спречавању ширења COVID-19 на радном месту. Међународна организација рада (ILO) 2003. године почела је да обележава Светски дан безбедности и здравља на раду како би нагласила значај превенције незгода и болести на раду.  Обележавање овог дана  је саставни део Глобалне стратегије о заштити на раду ILO, како је документовано у закључцима Међународне конференције рада у јуну 2003. године. Један од главних стубова Глобалне стратегије је заговарање. Светски дан безбедности и здравља на раду представља  значајан начин  за подизање свести о томе како рад учинити сигурним и здравим као и  потреби за подизањем политичког профила безбедности и здравља на раду. 28. април је такође Међународни дан комеморације мртвих и повређених радника који широм света организују синдикати од 1996. године. Кампања има за циљ подизање свести о томе да  међународну пажњу треба усмери на величину проблема и на то како промовисање и стварање безбедносне и здравствене културе може помоћи у смањењу броја смртних случајева и повреда на раду. Свако од нас је одговоран за смањење смртних случајева и повреда на послу. Владе дражава одговорне су за стварање инфраструктуре – закона и услуга , што укључује  и развој националних политика и програма  као и система инспекције рада, спровођења, поштовања закона и политике заштите на раду. Послодавци су одговорни  за то да радно окружење буде сигурно и здраво. Радници су одговорни за сигуран рад , сопствену заштиту и неугрожавање других, познавање својих права и учествовање у спровођењу превентивних мера. НОВИ РИЗИЦИ НА РАДУ Нови и професионални ризици  могу бити узроковани техничким иновацијама , друштвеним...

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МАЛАРИЈЕ Светски дан борбе против маларије обележава се сваке године, 25.априла. Овај датум установила је Светска здравствена организација 2007.године. Иако је на нашем животном подручју искорењена 60-их година прошлог века, маларија је и даље проблем у другим крајевима света. Реч је о једној од најсмртоноснијих болести, без обзира на постојање лекова и других превентивних средстава и мера. Од маларије годишње оболи преко 200 милиона особа у свету, а према подацима Светске здравствене организације, од последица болести умре око 655. 000 људи. Етимологија маларије потиче од италијанске речи „mal – arija”, што би значило рђав ваздух. Ово значење повезано је са лошим испарењима у ваздуху изнад мочвара, што се сматра главним узрочником болести. Маларија има дугу историју и доводи се у везу са важним историјским догађајима. Повезује се са падом моћи Римског царства, где је била позната као „римска грозница”.Ово није случајно, зато што су делови јужне Италије углавном мочварни и самим тим погодни за ширење болести. Такође је важила за главну здравствену претњу америчким војницима током Другог светског рата, што је резултирало великим бројем преминулих од маларије на афричком и јужнопацифичком ратишту. У медицинском смислу, маларија представља инфективну болест, коју изазива ситан паразит Plasmodiuм. Постоје четири врсте Plasmodiuma – falciparum, vivax, malariae и ovale. Инфекција фалципарумом може највише угрозити организам, док се ова врста паразита простире у пределима око Екватора. Остале, мање опасније врсте, се настањују у тропским пределима, а за Plasmodium ovale карактеристичан је предео западне Африке. Маларија се преноси убодом (угризом) женке комарца из рода Anopheles. Унутар тела комарца долази до размножавања наведених паразита, које се приликом угриза уносе у крвоток човека (или других сисара), што касније резултира обољењем. Маларија се преноси крвљу и на друге начине попут трансфузије зараженом крви, трансплатације органа, употребом коришћене игле од стране заражене особе или преносом са заражене мајке на новорођенчад приликом порођаја. Инкубација зависи од врсте и креће се од седам дана до чак неколико месеци и година. Први симптоми су неспецифични: главобоља, болови у мишићима, мучнина, повраћање. Онда следе класични симптоми: језа, грозница и повишена температура која се јавља у карактеристичним временским интервалима што је значајно за дијагнозу. Лабораторијска дијагноза се поставља микроскопирањем густе капи обојене специјалном методом, серолошким методама и PCR – ом. Лечење се спроводи антималаричним лековима у зависности од подручја где се маларија изолује.Превенција је контрола популације комараца, лична заштита и надзор над повратницима из подручја где је маларија још увек присутна.Вакцине још увек немa. Светска здравствена организација истиче „У протекле две деценије постигли смо велики напредак у борби против маларије, спасивши више од 7 милиона живота и спречавајући преко милијарду случајева маларије. Међутим, све док маларија постоји, биће претња најсиромашнијим и најугроженијим људима.” Кампања под називом „Zero malaria starts with me”,...