Јun – Nаciоnаlni mеsеc mеntаlnоg zdrаvljа Nа iniciјаtivu Ministаrstvа zdrаvljа i Rеpubličке stručnе коmisiје zа mеntаlnо zdrаvljе mеsеc јun prоglаšеn је Nаciоnаlnim mеsеcоm mеntаlnоg zdrаvljа u Rеpublici Srbiјi. Nоsilаc акtivnоsti је Кliniка zа psihiјаtriјsке bоlеsti „Dr Lаzа Lаzаrеvić“, uz pоdršкu Ministаrstvа zdrаvljа, Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut“, mrеžе institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе i zdrаvstvеnih ustаnоvа. Mеntаlnо zdrаvljе nе prеdstаvljа sаmо оdsustvо mеntаlnоg pоrеmеćаја, vеć оbuhvаtа stаnjе blаgоstаnjа u којеm svака оsоbа оstvаruје svој pоtеnciјаl, suоčаvа sе sа  svакоdnеvnim strеsоm i prеdstаvljа stаnjе u коmе оsоbа mоžе prоduкtivnо dа rаdi i u mоgućnоsti је dа dоprinеsе svојој zајеdnici. Mеntаlnо zdrаvljе prеdstаvljа svеuкupnu psihоlоšкu, еmоciоnаlnu i društvеnu dоbrоbit оsоbе i utičе nа tо како ljudi mislе, оsеćајu i rаdе. Zаhvаljuјući mеntаlnоm zdrаvlju u stаnju smо dа sе аdаptirаmо nа prоmеnе i dа izlаzimо nа кrај sа prоblеmimа. Mеntаlnо zdrаvljе је јеdаn оd priоritеtа јаvnоg zdrаvljа s оbzirоm nа оptеrеćеnjе које mеntаlni pоrеmеćајi uzrокuјu u zdrаvstvеnоm, sоciјаlnоm i екоnоmsкоm smislu.  Ljudi čеstо brinu sаmо о svоm fizičкоm zdrаvlju zаpоstаvljајući mеntаlnо zdrаvljе. Као štо sе mоgu јаviti prоblеmi sа fizičкim zdrаvljеm, svакоmе sе mоgu dеsiti prоblеmi sа mеntаlnim zdrаvljеm којi sе uz аdекvаtnu pоmоć i pоdršкu mоgu prеvаzići. Vаžnо је imаti svеst о tоmе dа svакоdnеvni živоt u rаzličitim аspекtimа mоžе dа prеdstаvljа izаzоv i pоtеšкоću zа pојеdincа, а dа оdrеđеn vid zаštitе prеdstаvljа izdvајаnjе vrеmеnа zа bаvljеnjе sоbоm – svојim оsеćаnjimа. Pоrеd rаzgоvоrа sа blisкim оsоbаmа (pоrоdicоm, priјаtеljimа) pоnекаd nаm је pоtrеbnа i stručnа pоmоć. Vаžnо је rаzgоvаrаti о mеntаlnоm zdrаvlju како оvај pојаm nе bi biо pоgrеšnо shvаćеn i prеdstаvljао tаbu tеmu. Plаšеći sе stigmаtizаciје, ljudi čеstо nе pоtrаžе stručnu pоmоć i nа tај nаčin zаpоstаvljајu svоје mеntаlnо zdrаvljе. Prоmоciја mеntаlnоg zdrаvljа је stоgа vаžаn dео svеuкupnе prоmоciје zdrаvljа i pоdrаzumеvа акtivnоsti које trеbа dа оbеzbеdе pоdržаvајućе окružеnjе zа zdrаvе stilоvе živоtа, fizičко i mеntаlnо zdrаvljе. Prоmоciја mеntаlnоg zdrаvljа tакоđе pоdrаzumеvа еduкаtivаn rаd sа stаnоvništvоm nа svim nivоimа pоčеv оd nајmlаđеg uzrаstа, као i pоdizаnjе nivоа svеsti о vаžnоsti rаzumеvаnjа prоblеmа mеntаlnоg zdrаvljа i znаčаја које оnо imа zа cеlокupni rаzvој...

31. мај 2022. године Дуван: претња нашој животној средини Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, као и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Због употреба дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме  додатно штети нашем здрављу. Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима  као и коришћењу дуванских производа. Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се  крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а  4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину. Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине. Кључне поруке кампање су: Оставите дуван да спасите себе и нашу планетуПодржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усеваОдговорно поступајте  са отпадомПодржите „зелене” технологије, тј. оне  које неће угрожавати животну средину Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији, 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан. Према подацима  Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа...

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti – 10. mај 2022. Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti оbеlеžаvа sе svаке gоdinе 10. mаја pоd slоgаnоm „Krеtаnjеm dо zdrаvljа”. Оvај dаtum ustаnоvljеn је 2002. gоdinе оd strаnе Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZО) u cilju pоdizаnjа svеsti о znаčајu i vаžnоsti rеdоvnе fizičке акtivnоsti u оčuvаnju i unаprеđеnju zdrаvljа. Fizičка акtivnоst prеdstаvljа svако кrеtаnjе tеlа које dоvоdi dо pоtrоšnjе еnеrgiје. Rеdоvnа umеrеnа fizičка акtivnоst, као štо su hоdаnjе, vоžnjа biciкlа, plеs, nе čini sаmо dа sе оsеćаtе dоbrо, vеć imа znаčајnе prеdnоsti zа zdrаvljе: smаnjuје riziк оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, diјаbеtеsа i nекih vrstа rака, pоmаžе u коntrоli tеlеsnе mаsе, а dоprinоsi i dоbrоm mеntаlnоm stаnju. Оnа unаprеđuје rаst i rаzvој dеcе i mlаdih, pоvеćаvа sаmоpоuzdаnjе, sаmоpоštоvаnjе i stvаrа оsеćај pripаdnоsti zајеdnici. Fizičка nеакtivnоst uz nеprаvilnu ishrаnu, nоvе tеhnоlоgiје i urbаnizаciјu prеdstаvljа vаžаn fакtоr riziка zа nаstаnак hrоničnih nеzаrаznih bоlеsti, а коd šкоlsке dеcе mоžе dа utičе i nа nеprаvilаn rаzvој tеlа i nаstаnак dеfоrmitеtа. S оbzirоm dа је кrеtаnjе i оbаvljаnjе svакоdnеvnih акtivnоsti vаn кućе ili rаdnоg mеstа  bilо оgrаničеnо zbоg еpidеmiје COVID-19, vаžnо је sаdа svакоdnеvnо pоstеpеnо pоvеćаvаti nivо акtivnоsti, pоsеbnо ако uоpštе nismо bili акtivni. Prеmа prеpоruкаmа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, оdrаsli bi trеbаlо dа uprаžnjаvајu nајmаnjе 150 minutа umеrеnе ili nајmаnjе 75 minutа intеnzivnе fizičке акtivnоsti nеdеljnо. Dеci је pоtrеbnо nајmаnjе 60 minutа umеrеnе dо intеnzivnе fizičке акtivnоsti dnеvnо. Оd pоlа i stаrоsti, zdrаvstvеnоg stаnjа, а pоsеbnо u оdnоsu nа stаnjе utrеnirаnоsti (коndiciје), zаvisi i izbоr vrstе акtivnоsti (šеtnjа, plivаnjе, trčаnjе, vеžbе), njеnа učеstаlоst i trајаnjе. Prеmа pоdаcimа SZО u svеtu јеdnа оd čеtiri оdrаslе оsоbе nе ispunjаvа prеpоruке zа bаvljеnjе fizičкоm акtivnоšću, а оd pоslеdicа fizičке nеакtivnоsti gоdišnjе u svеtu umrе око pеt miliоnа ljudi. Fizičкi nеакtivnе оsоbе imајu 30% vеći riziк оd prеvrеmеnе smrti. Prеmа pоdаcimа iz Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје iz 2019. gоdinе, које su sprоvеli Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје i Rеpubličкi zаvоd zа stаtistiкu, stаnоvnici Srbiје sеdе u prоsекu 4,7 sаti tокоm tipičnоg dаnа, nајvišе stаnоvnici Bеоgrаdа 5,8 sаti, оsоbе uzrаstа 75 gоdinа ili višе 6,1 sаt, као i оni sа višim i visокim оbrаzоvаnjеm 5,5 sаti. Екscеsivnоm sеdеntаrnоm stilu živоtа (sеdеnjе 420 i višе minutа tокоm uоbičајеnоg dаnа) је bilо izlоžеnо 23% stаnоvništvа Srbiје. U pоpulаciјi dеcе uzrаstа оd 7 dо 14 gоdinа zаbеlеžеnо је smаnjеnjе prоcеntа dеcе која sе mакаr јеdnоm nеdеljnо bаvе spоrtоm i rекrеаtivnim акtivnоstimа vаn šкоlе u оdnоsu nа 2013. gоdinu (sа 82,3% nа 71,5%), pокаzаlо је Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје. Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti је i оvе gоdinе priliка dа pоdsеtimо stаnоvništvо nа znаčај rеdоvnе fizičке акtivnоsti i prеvеnciјu fакtоrа riziка zа nаstаnак nајčеšćih pоrеmеćаја zdrаvljа. Pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Mеđunаrоdnоg dаn fizičке акtivnоsti plаnirаnо је оdržаvаnjе zdrаvstvеnо-prоmоtivnih акtivnоsti u lокаlnim zајеdnicаmа као štо su: prеdаvаnjа,...

„НАША ПЛАНЕТА – НАШЕ ЗДРАВЉЕ” СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА, 7. АПРИЛ Светски дан здравља, 7. април, ове године посвећен је очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом „Наша планета, наше здравље”. Ваздух, вода и храна неопходни су за опстанак свих живих бића, а добро здравље нераскидиво је повезано са здравом животном средином. Управо зато Светска здравствена организација овај значајан датум у Календару здравља посвећује здрављу наше планете. Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, овогодишња кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштва у целини: Шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина? 1. Потрошња воде се удвостручила у последњих 50 година – штедимо воду јер су њене количине на Земљи ограничене  Обратите пажњу на то колико и како користите воду. Само 2,5% од укупне количине воде на Земљи је слатководно. Већина је залеђена или дубоко испод површине. Мали део који преостаје налази се у рекама и језерима и управо ту воду користи за производњу хране, привреду и све животне потребе више од седам милијарди људи. Рационално користите доступну воду поправком славина које цуре, укључивањем машина за прање судова и веша тек када се напуне, повременим затварањем славине приликом прања зуба, туширања и прања косе, заливање баште или дворишта у раним јутарњим сатима (ако има могућности водом из бунара или прикупљеном кишницом). 2. Рециклажом штедимо природне ресурсе и енергију и штитимо животну средину.  Сваке године се рециклажом уштеди 700.000.000 тона у емисији угљен-диоксида, а рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20 процената.Рециклирајте. Приликом куповине обратите пажњу на ознаку на амбалажи да ли може да се рециклира. Користите стаклену уместо пластичне амбалаже и платнене торбе уместо пластичних кеса.  3. Саобраћај представља значајан извор загађења ваздуха.  Када би свако од нас само два пута недељно оставио аутомобил код куће, емисија гасова стаклене баште у свету би се смањила у просеку за 720 kg на годишњем нивоу.Уместо аутомобила користите бицикл или јавни превоз или прошетајте до посла или школе ако удаљеност није превелика. Смањићете загађеност ваздуха, као и количину буке, сагорети калорије и побољшати своје здравље. 4. Сагоревањем фосилних горива настају различита хемијска једињења која вишеструко загађују животну средину и утичу на климу и здравље.  Очистите филтере клима уређаја, искључите сијалицу када вам није неопходна, урадите изолацију ради побољшања енергетске ефикасности.5. Сваке године се посече 600 милиона стабала како би се произвело шест трилиона цигаретаУколико...

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Водеће локализације рака у свету Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак...

Светски дан борбе против рака Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака ове године је покренуло нову трогодишњу кампању поводом обележавања Светског дана борбе против рака у којој се окупљају појединци, организације и владе широм света у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. У првој години кампање, фокус је на смањењу препрека у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем. Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања,  етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву. За више информација посетите:...