Апликација је припремљена у склопу пројекта Института за онкологију и радиологију Србије „Знањем против рака“ под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. ОНКО је бесплатна апликација намењена онколошким пацијентима, члановима њихових породица,становништву, здравственим радницима ,медијима…свима којима су неопходне разумљиве практичне али и научно засноване информације, као на пример: Да ли се рак може спречити ? Колики је значај наследних фактора? Шта подразумева здрав живот,које прегледе треба редовно спроводити? Чему служе туморски маркери?Постављање дијагнозе рака –клинички, радиолошки и хистопатолошки прегледиКако се припремити за операцију? Како убрзати опоравак након операције?Шта је хемиотерапија,како делује? Како ублажити тегобе?Како се спроводи зрачна терапија? Шта је терапија штитне жлезде радиоктавним јодом?Које малигне болести се јављају код деце, како се лече?Начин живота током онколошког лечења,вежбе против лимфедема, одвикавање од пушења  и многе друге. Циљ постављања материјала је да информације о ОНКО апликацији дођу до што већег броја грађана и онколошких пацијената. Преузимање ОНКО апликације могуће је скенирањем QR кода или скидањем апликације преко продавнице мобилног телефона. Више информација на www.onko.rs ОНКО апликација треба да пацијентима обезбеди: • адекватне, доступне и разумљиве информације о различитим аспектима дијагностике и лечења малигних болести, • упутства за понашање током и након онколошког лечења којим ће допринети бољем подношењу и резултатима лечења као и бољем квалитету живота,  • упутства за смањење анксиозности, лакше прихватање болести и лечења и активно учешће у лечењу, и  • практичне информације и савете који омогућавају лакше сналажење у ИОРС-у и систему онколошке здравствене заштите. Материјал је значајан и за здравствене раднике јер онколошки пацијенти од њих очекују одговоре на питања која често нису детаљно обухваћена формалном медицинском едукацијом, а значајна су за успешност лечења и квалитет живота...

31. мај 2023. године Гајимо храну, а не дуван Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, тако и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима СЗО на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине. Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету, а у Србији најмање 15 000 људи годишње.  Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Светска здравствена организација (СЗО) и бројне институције и организације широм света 2023. године обележавају  Светски дан без дувана  под слоганом „Гајимо храну, а не дуван“. Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање. У свету се  3,2 милиона хектара земље користи за узгајање дувана.    Процес узгајања дувана је интензиван процес  који  захтева велику употребу пестицида и ђубрива, који доприносе деградацији земљишта. Земљиште које се користи за узгој дувана има мањи капацитет за узгој других биљних култура, као што је храна, јер дуван исцрпљује плодност земљишта. Кључне поруке кампање су: Дуван се узгаја у најмање 124 земље у свету, заузимајући земљиште које би се могло користити за узгој усева који хране милионе људиДуван није високо профитабилна култура за фармере и владе, упркос тврдњама дуванске индустрије у светуПрелазак са гајења дувана на гајење пољопривредних култура које се користе у исхрани има потенцијал да обезбеди храну милионима породица и унапреди живот пољопривредних произвођача  широм светаВладе широм света би требало да подрже произвођаче дувана да пређу на алтернативне усеве укидањем субвенција за узгој дувана и прерасподелом ресурса за подршку алтернативама за узгој дувана. Више о кампањи на:...

XXXIII  Недеља здравља уста и зуба – „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду  од 15. до 21. маја 2023. године обележава XXXIII Недељу здравља уста и зуба.  Недеље здравља уста и зуба се традиционално, од 1991. године,  обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана. Ове године, као и претходне, Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” који наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за свакодневне активности као што су говор и смех. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и  не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес). Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају  у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења. Показатељи оралног  здравља у свету и  Србији На глобалном нивоу неко орално обољење има 3,5 милијарди људи;Европски регион Светске здравствене организације има највећу учесталост водећих оралних обољења (50.1% одрасле популације);Нелечени каријес сталних зуба у свету је најчешће орално обољење које има 2 милијарде људи;Каријес млечних зуба има 514 милиона деце у свету;Од узнапредовале пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) у свету болује скоро петина светске популације Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији: 55.3%  одраслог становништва процењује  стање својих зуба и уста као добро;57.8% пере зубе више од једанпут дневно;16.5%  становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога. Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији: 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине...

Светски дан здравља, 7. април Светски дан здравља, 7. април, ове године је посвећен обележавању 75 година унапређења јавног здравља под слоганом „Здравље за све”. Овај датум се обележава као Светски дан здравља од 1948. године, а уједно и као дан оснивања Светске здравствене организације (СЗО). Током протеклих 75 година активности јавног здравља унапредиле су здравље и квалитет живота великог броја људи. Светски дан здравља је не само прилика да се осврнемо на ове успехе, већ и да укажемо да је потребно уложити додатне напоре у циљу обезбеђења здравља за све. Кључне поруке Светског дана здравља 2023. године су: ·     Здравље за све је концепт који тежи остварењу права на здравље као основног људског права. ·     Један од кључних циљева је обезбеђење приступа здравственим услугама у складу са потребама, независно од финансијских могућности. На жалост, 30% светске популације није у могућности да приступи основним здравственим услугама, а скоро две милијарде људи суочава се са катастрофално малим могућностима издвајања за здравствене услуге и здравље, са значајним неједнакостима које утичу на оне у најугроженијим окружењима. ·     Универзална покривеност здравственом заштитом обезбеђује приступ основним здравственим услугама и пружа финансијску заштиту. Да би здравље за све постало стварност потребан је приступ висококвалитетним здравственим услугама како би појединци и заједнице могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица, довољан број квалификованих здравствених радника за пружање здравствених услуга и доносиоци одлука посвећени улагању у универзалну покривеност здравственом заштитом. ·      Развијање и унапређење примарне здравствене заштите је најефикаснији начин да се обезбеди и унапреди доступност здравствених услуга. ·      Ванредне околности које утичу на здравље и доступност здравственим услугама, укључујући климатске промене, миграције, хуманитарне и ратне кризе, наглашавају значај доступности услуга здравствене заштите за све. Зашто је важна универзална доступност здравственој заштити? Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва чији је основни циљ остварење највишег могућег нивоа очувања здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију. У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата: 1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота; 2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести; 3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених; 4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и за остваривање права на здравље. Шта свако од нас може да уради за своје здравље? ·         Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину. ·         Будите физички активни сваког дана! ·         Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима. ·         Ограничите унос алкохолних пића! ·         Дружите се!...

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора Оболевање и умирање од рака у свету и Србији Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Водеће локализације рака у свету Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом...

Светски дан борбе против рака, 4. фебруар Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године у току је нова трогодишња кампања у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака. Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету – линк Постер: Право на живот – линк За више информација посетите: www.worldcancerday.org/close-care-gap Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са...