Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2016/2017 Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2016.-2017. године почео је од 3.10.2015.године недељним праћењем и извештавањем по дефиницији случаја, из надзорних јединица на теритирији надлежности. У складу Правилникoм о имунизацији и начину заштите лековима и националним препорукама за имунизацију становништва усвојеним за сезону 2010/2011 пристеклим из анализе података оболевања, хоспитализације и носилаштва антитела на АH1N1 у сезони 2009/2010, а сходно проценама СЗО за северну хемисферу у сезони 2016/2017 за спровођењe вакцинације препоручује се: Сезонска тровалентна вакцина особама са хроничним поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, као и метаболичким поремећајима (укључујући пре свега шећерну болест), поремећајима рада бубрега, особама са ослабљеним имунитетом итд. Поред наведених потребно је обухватити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност. Препоручена је примена ове вакцине и код особа старијих од 65 година, као и код лица запослених у јавним службама које су у ризику. Ове се препоруке базирају на подацима о групама ризика које су идентификоване према историјским подацима у епидемијама грипа у периоду пре пандемије у сезони 2009/2010. Имајући у виду податке добијене након анализе пандемије грипа А H1N1 у сезони 2009/2010 сезонска тровалентна вакцина се препоручује свакој особи старијој од 6 месеци, а посебно трудницама и гојазним особама, без обзира на претходни вакцинални статус против грипа, које су идентификоване као нове групе ризика за оболевање након пандемије А H1N1, са могућим компликацијама и тежом клиничком сликом. Примена код трудница се разматра од другог триместра трудноће уз консултацију надлежног гинеколога, док се оним које су у повећаном ризику од пратећих компликација услед грипа препоручује вакцинација, без обзира на стадијум трудноће уз консултацију надлежног гинеколога. Тровалентна (сезонска) вакцина поред типа АH1N1 (A/California/7/2009 (H1N1)pdm09-like virus) вируса грипа, садржи типове АH3N2 (A/ Hong Kong/4801/2014 (H3N2)-like virus) и B вируса грипа (B/Brisbane/60/2008-like virus) у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2016/2017, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2016/2017. Време неопходно за стицање имунитета је 2-3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6-12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику. Код наведених категорија...

 Светски дан хране 16.октобар и Октобар – месец правилне исхране „Климатске промене утичу на производњу хране“   Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране се обележава под слоганом „Климатске промене утичу на производњу хране“. Глобална популација је у сталном порасту, а очекује се да ће број становника на Земљи до 2050.године бити 9,6 милијарди. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих  су климатске промене. Последњих деценија све је више проблема у производњи довољних количина хране као последица промене климе.  Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Овогодишњи Светски дан хране посебно наглашава значај безбедности хране на коју веома утичу и климатске промене, па овом приликом подсећамо на пет кључних правила за безбедност хране: Одржавајте хигијену! Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране. Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета. Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране. Заштитите намирнице од инсеката и глодара. ЗАШТО? Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном. Одвојте свеже и кувано! Увек одвајајте месо и рибу од осталих намирница приликом припреме. За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење. Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране. ЗАШТО? Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да саџе опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања. Кувајте довољно! Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове. Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 7000C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти. Идеално је за проверу температуре користити термометар. Раније припремљену храну прокувајте пре употребе. ЗАШТО? Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 700Ц чини храну безбеднијом...

ОКТОБАР, МЕЂУНАРОДНИ МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ ОКТОБАР 2016. године Рак дојке чини водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. То је најчешћи рак код жена, како у развијеним тако и у мање развијеним деловима света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 1.670.000 хиљада жена оболелелих од ове болести, а око 522.000 жена умре од ове болести сваке године. Према званичним подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2013. години, у Републици Србији је регистровано 3594 новооткривених случајева карцинома дојке, док је 1647 жена изгубило битку са овом болешћу. Доступна стручна литература показује да када се карцином дојке открије на време у преко 90% случајева лечење има добру прогнозу. Међутим, због касног откривања болести смртност од карцинома дојке још увек је веома висока. Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност рака дојке и подигла свест о значају превенције и раног откривања, као и о могућностима правовременог започињања лечења особа оболелих од рака дојке. С обзиром да узроци рака дојке нису у потпуности разјашњени, рано откривање ове болести представља вид секундарне превенције карцинома дојке. Како би се довело до смањења смртности ове болести и рак дојке дијагностиковао у што ранијој фази, као и унапредио квалитет живота оболелих жена, Светска здравствена организација промовише националне програме за контролу карцинома дојке. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и Европских земаља са искуствима из спровођења популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру месецу 2012. године започело спровођење програма организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Организовани скрининг рака дојке подразумева позивање и преглед мамографијом (радиографско снимање) жена циљне популације од 50 до 69 година једном на сваке две године. Када се рак дојке открије у раној фази болести, применом адекватне терапије и континуираним лечењем се може спасити живот и унапредити квалитет живота оболелих жена. Један од циљева спровођења организованог скрининга рака дојке је и унапређење свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и редовних скрининг прегледа, као и јачање капацитета здравствених установа за спровођење скрининга рака дојке. Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у здравственим установама, а додатнo у 21 општини, у којима се снимање врши мобилним  мамографом. Тренутно је у току спровођење другог циклуса организованог скрининга карцинома дојке на територији Републике Србије. Од почетка спровођења програма организованог скрининга рака, позвано је на преглед око 355.000 жена животне доби од 50 до 69 година, а одазив на мамографију је био око 15%...

Светска недеља дојења 1-7. август 2016. године „Дојење – кључ одрживог развоја“ и Национална недеља промоције дојења 30.септембар -7.октобара 2016.године Светска недеља дојења је глобална кампања која се одржава у око 150 земаља света, чији је циљ да створи и подигне друштвену свест о значају и предностима дојења, али и да обезбеди подршку дојењу и тиме унапреди заштиту здравља мајке и детета. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније догађаје или датуме у њиховим земљама. У нашој земљи, као и у многим другим земљама, за датум обележавања Светске недеље дојења изабрана је 40. недеља у години, зато што трудноћа траје четрдесет недеља. Ове године Светска недеља дојења на националном и локалном нивоу у Републици Србији обележиће се од 30. септембра до 7. октобра. Ове године је Светска недеља дојења обележена под под слоганом „Дојење – кључ одрживог развоја“ што је и слоган овогодишње Националне недеље дојења. Светска недеља дојења ове године повезује ствараоце промена на нивоу заједнице, државе и региона, који позивају на глобалне акције. Циљеви Светске недеље дојења 2016: Информисање јавности о чињеницама да постизање Циљева одрживог развоја може бити олакшано ако се побољшају дојење и исхрана деце и младих. Чврсто сидро – усидрити дојење као кључни део одрживог развоја. Подстицај разноврсности деловања на свим нивоима у вези са дојењем и исхраном деце и младих. Ангажовање и сарађивање у већем обиму у вези са промоцијом, заштитом и подршком дојења. Важно је да се скрене пажња јавности на значај пружања подршке мајкама да обезбеде детету исхрану дојењем, што у кризним и ванредним ситуацијама може спасити живот детета, а често и мајке. Кампања је и прилика да се укаже на предност искључивог дојења у првих шест месеци живота одојчета као и на значај наставка дојења уз допунску исхрану до краја друге године старости детета. Дојење благотворно делује на емоционални, психички и интелектуални развој детета што су бројне студије и истраживања широм света документовале. И мајке које доје имају велику здравствену корист. Научно је доказано да бебе које се доје, ређе обољевају у првој години живота од шећерне болести, анемије, малокрвности, неухрањености, гојазности, два пута ређе оболевају од рака пре петнаесте године живота. Мајке које доје имају бољу минерализацију костију и за 50% мањи ризик од појаве карцинома дојке пре менопаузе (циклус развоја дојке-млечне жлезде као органа физиолошки се завршава тек током процеса дојења). Дојење је превентивна интервенција са највећим потенцијалом очувања живота. То је најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном...

  октобар 2016. − Међународни дан старијих особа Савремено друштво карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старијима распрострањенији него икада пре. Ови ставови су примери предрасуда у вези са старијим особама – стереотипа који се односе на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло”, неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старијим особама служе као социјални зид између генерација. Међународни дан старијих особа је посебан дан за старије особе широм света. Слоган овогодишње кампање „Заузми став према предрасудама везаним за старење и старије особе” изабран је са циљем да се скрене пажња јавности на постојање предрасуда везаним за старење и старије особе и промовише позитивна слика старења кроз примере добре праксе. Најчешћи стереотипи се односе на: Стереотип 1. Стари људи су они „чије време је прошло” Стереотип 2. Старији људи су беспомоћни Стереотип 3. Стари људи ће постати сенилни Стереотип 4. Старије жене су мање вредне од млађих жена Стереотип 5. Старији људи не заслужују здравствену негу Ови стереотипи могу да спрече старије особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима. Придружите се Обележавање Међународног дана старијих особа укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично Ширите информације широм света! Старење популације и нови изазови који прате демографске промене У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.   Свет Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће се број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће...

Светски дан срца 29. септембар 2016. године – „Оснажите свој живот” Светски дан срца 2016. године усмерен је на ширење порука које се односе на то шта људи могу да ураде да побољшају здравље свог срца. Правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног пртиска могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, оне су одговорне за 17,3 милиона прераних смрти, а 2030. године број умрлих порашће на 23 милиона. Али многе кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности. Од болести срца и крвних судова током 2014. године у Србији је умрло 53.993 особа. Са учешћем од 53,3% у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова су водећи узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести су водећи узроци смртности у овој групи обољења. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром водећи је јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром чинио је 54% свих смртних исхода од исхемијских болести срца током 2014. години у Србији. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 98,7%, а нестабилна ангина пекторис код 1,3% оболелих. Према подацима популационог регистра за акутни коронарни синдром, у Србији је у 2014. години ова дијагноза евидентирана код 20.774 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома износила је 291.3/100.000 становника. У Србији је 2014. године од акутног коронарног синдрома умрло 5.383 особа. Стопа смртности износила је 75,5/100.000 становника.   Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су: Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Пушење, уз истовремену употребу оралних контрацептивна средства, повећава ризик за појаву инфаркта за 20 пута. Неправилна исхрана – фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. Недовољна физичка активност – значајно доприноси...