31. мај 2023. године Гајимо храну, а не дуван Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, тако и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима СЗО на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине. Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету, а у Србији најмање 15 000 људи годишње.  Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Светска здравствена организација (СЗО) и бројне институције и организације широм света 2023. године обележавају  Светски дан без дувана  под слоганом „Гајимо храну, а не дуван“. Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање. У свету се  3,2 милиона хектара земље користи за узгајање дувана.    Процес узгајања дувана је интензиван процес  који  захтева велику употребу пестицида и ђубрива, који доприносе деградацији земљишта. Земљиште које се користи за узгој дувана има мањи капацитет за узгој других биљних култура, као што је храна, јер дуван исцрпљује плодност земљишта. Кључне поруке кампање су: Дуван се узгаја у најмање 124 земље у свету, заузимајући земљиште које би се могло користити за узгој усева који хране милионе људиДуван није високо профитабилна култура за фармере и владе, упркос тврдњама дуванске индустрије у светуПрелазак са гајења дувана на гајење пољопривредних култура које се користе у исхрани има потенцијал да обезбеди храну милионима породица и унапреди живот пољопривредних произвођача  широм светаВладе широм света би требало да подрже произвођаче дувана да пређу на алтернативне усеве укидањем субвенција за узгој дувана и прерасподелом ресурса за подршку алтернативама за узгој дувана. Више о кампањи на:...

XXXIII  Недеља здравља уста и зуба – „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду  од 15. до 21. маја 2023. године обележава XXXIII Недељу здравља уста и зуба.  Недеље здравља уста и зуба се традиционално, од 1991. године,  обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана. Ове године, као и претходне, Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” који наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за свакодневне активности као што су говор и смех. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и  не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес). Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају  у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења. Показатељи оралног  здравља у свету и  Србији На глобалном нивоу неко орално обољење има 3,5 милијарди људи;Европски регион Светске здравствене организације има највећу учесталост водећих оралних обољења (50.1% одрасле популације);Нелечени каријес сталних зуба у свету је најчешће орално обољење које има 2 милијарде људи;Каријес млечних зуба има 514 милиона деце у свету;Од узнапредовале пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) у свету болује скоро петина светске популације Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији: 55.3%  одраслог становништва процењује  стање својих зуба и уста као добро;57.8% пере зубе више од једанпут дневно;16.5%  становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога. Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији: 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине...