Светски дан борбе против AIDS-a 2025. године Под слоганом “Overcoming disruption, transforming the AIDS response” (Од превазилажења изазова до унапређеног одговора на AIDS) Светска здравствена организација, UNAIDS и остале међународне организације обележавају Светски дан борбе против AIDS-а 1.12.2025. године. У фокусу овогодишње кампање су свеопшти напори да се одговор на AIDS у виду савремене терапије настави упркос бројним глобалним финансијским и друштвеним изазовима, као и оснаживање популација у повишеном ризику ефикасним превентивним методама.      У глобалном ишчекивању доступности дуготрајне превенције употребом две инјекције годишње новог антиреторвиралног лека, фокус је и на доступној превенцији. Промовисање доступне пре-експозиционе профилаксе за HIV инфекцију (PrEP − Pre–Exposure Prophylaxis) комбинацијом два антиретровирална лека наилази на одзив све већег броја корисника јер се ова превенција показала успешном у спречавању ширења инфекције у низу земаља. У Србији доступност PrEP употпуњена је и Водичем добре праксе за лечење HIV инфекције кога је објавило Министарство здравља, а чији је саставни део протокол превенције код HIV негативних особа. Епидемиолошка ситуација у Србији 2025. године Према подацима Института за јавно здравље Србије  „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка 2025. године до 24. новембра 2025. новооткривено је 99 особа инфицираних HIV-ом. Од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 24. новембром 2025. године, у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболело од AIDS-а. Укупно 1238 особа које су живеле са HIV-ом преминуло је од AIDS-а, а још 148 особа инфицираних HIV-ом умрло је од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Сексуални пут преноса, као и ранијих година доминира (98% свих случајева регистрованих током 2025. године са познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима (84% међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар−новембар 2025. године било је 24 пута више мушкараца у односу на жене.    Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20−49 година (85% у 2025. години). У узрасној групи 15−29 година регистрована је 31 особа (31% свих новооткривених HIV позитивних особа). Под највећим ризиком су, као и претходних година, мушке особе које имају незаштићени сексуални однос са мушкарцима, док је четвртина новооткривених HIV позитивних особа са непознатим путем трансмисије (29% у 2025. години). Можемо претпоставити да је међу овим особама незаштићени сексуални однос са мушкарцима доминантан пут преноса, јер је велики утицај стигматизације на непријављивање начина преноса HIV инфекције. У односу на период 1985−1992. године када је 60−90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2025. то је 1,4% или један случај HIV инфекције као резултат инјектирања дрога). У току 2025. није регистрован ниједан случај преноса са мајке на дете. Према званично доступним подацима...

Obaveštavamo Vas da je Laboratorija za kliničku mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje u Ćupriji započela sa primenom molekularnih tehnika u cilju  identifikacije i karakterizacije infektivnih agenasa (bakterija i virusa), prouzrokovača različitih poremećaja zdravlja u humanoj populaciji, kao što su: Visoko rizični humani papiloma virus (VR HPV), Chlamidia trachomatis, Influenza A/B, RSV ,SARS Cov 19, Bordetella pertussis, Hepatitis C, Hepatitis B, Borrelia Burgdorferi. Uzorkovanje se može obavljati na našem prijemnom odeljenju ( osim ginekoloških briseva) ili u Vašoj ustanovi plastičnim brisevima sa Rayon vrhom. Za još informacija pozovite 035/8470036 lok 122 ANALIZACENARespiratorni INFA, INFA B,RSV I COVID=5.000,00HCV PCR=6.000,00HBS PCR=6.000,00Borellia PCR=4.000,00HPV PCR=4.000,00Brzi Covid=1.200,00Covid...

Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама (IPA пројекат „ЕУ за здравствени систем Србије”) Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP). Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести,  геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње. Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“  и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.   За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор. Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.  Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном...

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ Позив на бесплатан скрининг карцинома дојке 2025.године По први пут у Србији у току је јединствен скрининг рака дојке на националном нивоу . Министарство здравља планира да у наредне две године позове милион  жена старости између 50 и 69 година, без обзира на здравствено осигурање, да се одазову бесплатном мамографском прегледу у оквиру националног Програма  раног откривања карцинома дојке. На Поморавском округу у скринингу рака дојке учествују сви домови здравља (Јагодина, Параћин, Ћуприја, Свилајнац, Деспотовац, Рековац). Рак дојке представља најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена уРепублици Србији. Према последњим подацима Регистра за рак Института за јавноздравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији је 2021. године регистровано4447 новооболелих и 1765 умрлих жене од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојкекод жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на100.000 жена. Једна од осам жена током живота оболи од рака дојке. Један од специфичних циљева Националног програма за рано откривање карцинома дојке је подизање свести жена о значају редовних превентивних прегледа и раног откривања рака дојке, као и информисање о значају скрининга, раном откривању болести, када је лечење најуспешније.   Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, право на преглед имају: Све жене старости између 50 и 69 година, које у последње две године нису радиле мамографију. Мамографија је скрининг тест – рендгенски снимак дојки, који је брз, безболан и бесплатан.Све заинтересоване жене могу се јавити Служби за здравствену заштиту жена у локалном Дому здравља ради добијања термина за мамографију.Преглед је бесплатан и могу га обавити и жене које немају здравствену књижицу. Редовни превентивни прегледи спашавају животе! Позивамо све жене да брину о свом здрављу и да се одазову овом важном прегледу! РАНО ОТКРИВАЊЕ ЗНАЧИ – ВЕЋЕ ШАНСЕ ЗА...

Светски дан хране – 16. октобар 2025. Октобар – месец правилне исхране „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све” У Србији се Светски дан хране обележава 16.октобра почев од 2001. године, ове године под слоганом: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”. Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо. Кључне чињенице и изазови Више од 10% укупне површине земљишта у свету показује знаке нарушене природне функције услед људске активности, а од тога 60% чини пољопривредно земљиште.На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.Док je 673 милиона људи гладно, око 900 милиона одраслих је гојазно, а 35,5 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину.Током 2024. године главни узрок прехрамбених криза у 20 земаља света били су оружани сукоби, где је скоро 140 милиона људи било суочено са глађу.Климатске промене утичу на приносе усева и расподелу рибљих ресурса, мењају нутритивну вредност хране и повећавају ширење штеточина и болести.Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.Упркос порасту индустријске пољопривредне производње, мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране. Шта свако од нас може да уради? Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу Предност у свакодневној исхрани треба да имају свеже сезонско воће и поврће са што више махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица. Усвојите здраве навике Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Подржите билошку разноврсност Укључите у своју исхрану традиционалне, локално узгајане и сезонске намирнице. Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите Пре припреме хране темељно перите руке сапуном и водом. Довољно...