ИНФОРМАЦИЈЕ О КОМЕРЦИЈАЛНОМ PCR ТЕСТИРАЊУ

Објављено 21. априла 2021. у Актуелности, Некатегоризовано

еЗаказивање за PCR тестирање на лични захтев можете заказати на следећем линку https://euprava.gov.rs/usluge/6096. Како да закажете термин? Уколико желите да закажете PCR тестирање на лични захтев изаберете опцију Покрени услугу. Након што изаберете жељену лабораторију, приказаће се календар где је потребно да одаберете неки од слободних термина. Након што одаберете број лица која желе да се тестирају на лични захтев, потребно је да попуните сва наведена поља и кликнете на тастер Закажи. Да ли је потребно нешто да се плати? Тестирање PCR тестом на лични захтев се плаћа. Цена тестирања за грађане Републике Србије и страна лица са боравком у Републици Србији износи 9.000 РСД . Цена тестирања за страна лица без боравка (туристи) износи 18.000 РСД почев од 15. децембра 2020. године Након што успешно закажете термин, систем ће генерисати попуњене уплатнице. У овом тренутку није омогућено електронско плаћање ове услуге, те је неопходно да приликом тестирања у заказаном термину понесете један примерак оверене уплатнице као доказ о уплати. Важно: Да бисте заказали термин није потребно да будете регистрован корисник Портала еУправе. Заказивање термина за PCR тестирање на лични захтев омогућено је и путем Националног контакт центра Министарства здравља на броју 011/362-0000 сваким радним даном од 08 до 20 часова. Резултати тестирања стижу за 24-36h (изузетно за 48h) и зависе искњучиво од лабораторије која врши анализу.Резултати се могу преузети сваког радног дана од 7,30h-14,30h и викендом од 08h-09h у ЗЗЈЗ Ћуприја. Антигенско тестирање на лични захтев се плаћа.Цена тестирања за грађане Републике Србије и страна лица са боравком у Републици Србији износи 3.500 РСД почев од 15. децембра 2020. године. Цена тестирања за страна лица без боравка (туристи) износи 7.000 РСД почев од 15. децембра 2020....

Сазнај више

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 22. април

Објављено 21. априла 2021. у Актуелности, Промоција

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 22. април             Међународни дан наше планете се у великом делу света обележава од 1970. године, а иницирао га је амерички сенатор Гајролд Нелсон.             Од 2009. године Генерална скупштина УН донела је Резолуцију А/РЕС/63/278, тежећи да истакне глобални значај обележавања тог датума, у циљу упозорења на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живи и тако смањила негативан утицај на животну средину. Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумрања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађењем животне средине. Људи су несумњиво највећи кривци за мењање климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: допринос климатским променама (глобално загревање услед „ефекта стаклене баште“), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима… Последице су далекосежне, а као крајњи „корисник“ јавља се човек, који страда од негативних последица по здравље због својих сопствених поступака. ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (промена температуре на нашој планети) изазива: Топљење поларних капа и глечера . Пораст нивоа мора (просечан ниво мора порастао је за преко 20 cm од краја XXI в. до данас, с тим што је у последњих 20 година брзина раста повећана; у зависности од различитих сценарија будућих емисија, научници предвиђају да би до 2100. године просечан ниво мора могао да порасте између 40 и 80cm у односу на почетак XXI века); Промене образаца падавина, што доводи до чешћих поплава и дужих сушних периода, реметећи обрасце раста агрокултура (суви региони постају још сувљи, а влажни региони суаочавају се са већим падавинама, по систему краћих, а снажнијих падавина); Повећање учесталости екстремних временских догађаја, што погодује исушивању река, језера и мочвара; Ацидификацију (повећање киселости) океана, што доводи до промене биодиверзитета (нарочито фитопланктона и коралних гребена); топлији океани су „погонско гориво“ екстремних метеоролошких догађаја, који постају учесталији.             На Међународни дан планете Земље, као и током целе године, можемо допринети обнови и очувању екосистема путем различитих група активности, од подучавања до практичне примене: Клима и еколошка писменост Технологије климатске обнове Напори за пошумљавање Регенеративна пољопривреда Праведност и еколошка правда Наука о грађанском активизму Акције „чишћења“ природе и још много тога. Према Закону о јавном здрављу, Завод за јавно здравље је надлежан за следеће послове у области животне средине и здравља становништва:             праћење и анализа стања животне средине, односно анализа воде (површинске и подземне воде, воде које се користе за пиће и рекреацију), ваздуха, земљишта, буке у насељеним местима везано за...

Сазнај више