СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МАЛАРИЈЕ


Светски дан борбе против маларије обележава се сваке године, 25.априла. Овај датум установила је Светска здравствена организација 2007.године. Иако је на нашем животном подручју искорењена 60-их година прошлог века, маларија је и даље проблем у другим крајевима света. Реч је о једној од најсмртоноснијих болести, без обзира на постојање лекова и других превентивних средстава и мера.

Од маларије годишње оболи преко 200 милиона особа у свету, а према подацима Светске здравствене организације, од последица болести умре око 655. 000 људи.

Етимологија маларије потиче од италијанске речи „mal – arija”, што би значило рђав ваздух. Ово значење повезано је са лошим испарењима у ваздуху изнад мочвара, што се сматра главним узрочником болести. Маларија има дугу историју и доводи се у везу са важним историјским догађајима. Повезује се са падом моћи Римског царства, где је била позната као „римска грозница”.
Ово није случајно, зато што су делови јужне Италије углавном мочварни и самим тим погодни за ширење болести. Такође је важила за главну здравствену претњу америчким војницима током Другог светског рата, што је резултирало великим бројем преминулих од маларије на афричком и јужнопацифичком ратишту.

У медицинском смислу, маларија представља инфективну болест, коју изазива ситан паразит Plasmodiuм. Постоје четири врсте Plasmodiuma – falciparum, vivax, malariae и ovale. Инфекција фалципарумом може највише угрозити организам, док се ова врста паразита простире у пределима око Екватора. Остале, мање опасније врсте, се настањују у тропским пределима, а за Plasmodium ovale карактеристичан је предео западне Африке.

Маларија се преноси убодом (угризом) женке комарца из рода Anopheles. Унутар тела комарца долази до размножавања наведених паразита, које се приликом угриза уносе у крвоток човека (или других сисара), што касније резултира обољењем. Маларија се преноси крвљу и на друге начине попут трансфузије зараженом крви, трансплатације органа, употребом коришћене игле од стране заражене особе или преносом са заражене мајке на новорођенчад приликом порођаја.


Инкубација зависи од врсте и креће се од седам дана до чак неколико месеци и година.


Први симптоми су неспецифични: главобоља, болови у мишићима, мучнина, повраћање. Онда следе класични симптоми: језа, грозница и повишена температура која се јавља у карактеристичним временским интервалима што је значајно за дијагнозу.

Лабораторијска дијагноза се поставља микроскопирањем густе капи обојене специјалном методом, серолошким методама и PCR – ом.

Лечење се спроводи антималаричним лековима у зависности од подручја где се маларија изолује.
Превенција је контрола популације комараца, лична заштита и надзор над повратницима из подручја где је маларија још увек присутна.
Вакцине још увек немa.

Светска здравствена организација истиче „У протекле две деценије постигли смо велики напредак у борби против маларије, спасивши више од 7 милиона живота и спречавајући преко милијарду случајева маларије. Међутим, све док маларија постоји, биће претња најсиромашнијим и најугроженијим људима.”

Кампања под називом „Zero malaria starts with me”, има за циљ да се обезбеде додатни ресурси и оснаже заједнице да преузму одговорност за превенцију ове болести. Сам назив упућује да последице маларије доведемо заједничким снагама на нулу. Кампања укључује све чланове друштва, а према мишљењу Светске здравствене организације игра важну улогу у стварању напретка у глобалној борби против маларије.

Светски дан борбе против маларије 2021. обједињује и надовезује се  на покрет „Нула маларије започиње са мном“  ‘Zero Malaria Starts with Me’ и кампању усредсређену на младе „Повуци црту против маларије“ ‘Draw the Line Against Malaria’.

Циљеви за овогодишњи Светски дан борбе против маларије су:

Истакнути успехе земаља у борби против маларије.

Подржати нову групу земаља које имају потенцијал да елиминишу болест до 2025. године.

Показати да је ,,нула маларије,, надохват руке за све земље света.

Постојећа пандемија COVID-19  представља додатно оптерећење за здравствене системе широм света, посебно у земљама са крхким здравственим системима. Многе земље, посебно у подсахарској Африци које иммају више од 90% случајева и смртних случајева маларије у свету, суочене су са двоструким изазовом заштите својих грађана од постојећих претњи по јавно здравље, попут маларије и  COVID-а 19.


RBM партнерство за окончање маларије ( https://endmalaria.org ) ради на томе да осигура да напори на ограничавању ширења COVID-19 не угрожавају приступ услугама превенције, дијагнозе и лечења маларије, које спашавају скоро 600 000 живота и спречавају скоро 100 милиона инфекција сваке године.

RBM партнерство спремно је да помогне погођеним земљама да заштите и унапреде напредак постигнут против маларије заједно са напорима везабим за борбу против COVID-19.

Приоритети су:

Заштитити оне најугроженије – труднице и децу млађу од пет година у земљама погођеним маларијом и дајти приоритет безбедном спровођењу  основних интервенција.

Уложити у борбу против маларије како бисмо помогли у изградњи јачих здравствених система – наша прва линија одбране од постојећих и нових болести.

Уложити у развој и проширивање иновативних технологија који ће нам помоћи да победимо маларију и друге смртоносне болести.

Ујединити се како бисмо заштитили тешко постигнуте циљеве. Радећи заједно, можемо искоренити маларију и превазићи нове претње по глобално јавно здравље попут COVID-19.

Обележите овај дан ширењем свести о маларији и начинима за њено  спречавање. Можете да користите  #WorldMalariaDay за ширење свести на друштвеним мрежама.

Спец. др мед. Милена Стефановић

Центар за промоцију здравља ЗЗЈЗ Ћуприја

ИЗВОРИ :

https://endmalaria.org/covid19andmalaria

https://zeromalaria.org/