31. мај 2019. – Светски дан без дуванa

Објављено 27. маја 2019. у Актуелности, Промоција

мај 2019. – Светски дан без дуванa   Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за циљ да различите циљне групе упозори на здравствене  и друге ризике  који се повезују са употребом дувана и подстакне доносиоце одлука да усвоје делотворне мере, засноване на доказима, којима се смањује употреба дувана и изложеност дувану. Тема Светског дана без дувана 2019. године је „Дуван и здравље плућа”, а обележава се под  слоганом „Не дозволите да због дувана изгубите дах”. Ове године посебна пажња се посвећује негативном утицају дувана на плућа (од рака до хроничних плућних болести), због значаја овог органа за целокупно здравље и благостање људи. Кампања Светски дан без дуванa 2019. има улогу да укаже на: важност здравља плућа за постизање укупног здравља и благостања и последице пушења на здравље плућа; велики број смртних случајева и плућних болести широм света изазваних дуваном, укључујући хроничне респираторне болести и рак плућа; повезаност употребе дувана и туберкулозе; последице изложености дуванском диму на здравље плућа код људи свих узраста; мере контроле дувана засоване на доказима које треба предузети како би се смањиле последице употребе дувана на здравље плућа, као и на целокупно здравље.   Позив на акцију Контрола дувана мора постати приоритет владама и заједницама широм света како би се остварио циљ одрживог развоја да се до 2030. године за трећину смањи превремена смртност улед незаразних болести. У циљу смањења употребе дувана и изложености дуванском диму све државе треба да имплементирају Оквирну конвенцију о контроли дувана Светске здравствене организације, што подразумева  имплементацију и спровођење најефикаснијих мера за смањење понуде и потражње дувана и дуванских производа. Родитељи и остали чланови заједнице такође треба да предузму мере којима ће промовисати сопствено и здравље своје деце чувајући их од штете коју изазива дуван.       Значајне болести повезане са употребом дувана   Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши. Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме. Болести...

Сазнај више

Међународни дан физичке активности – 10. мај 2019. године

Објављено 6. маја 2019. у Актуелности, Промоција

Међународни дан физичке активности – 10. мај 2019. године   Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности. Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%). Становници Србије у просеку седе пет сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15–24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати). Проценат одраслих становника који је вежбао (фитнес, спорт, рекреација…) најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину када је тај проценат био 25,5% и 2000. годину када је тај проценат износио 13,7%. На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији трећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%). У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). Шта је физичка активност? Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност. Зашто је важна физичка активност? Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже...

Сазнај више

Мобилна апликација ЗАУСТАВИТЕ РАК – Apps on Google Play

Објављено 26. марта 2019. у Актуелности, Промоција

  Од недавано је доступна беспатна апликација ЗАУСТАВИТЕ РАК  коју можете преузети на Google Play (Apps on Google Play – play.google.com) .Апликација пружа здравствене информације о малигним болестима. Доступни су савети о превенцији и скринингу 5 врста тумора. Набројани су ризици обољевања и најчешћи фактори ризика за туморска обољења. У делу о сопственој превенцији ових болести могуће је добити савете и водич за редовне систематске и превентивне прегледе који се обављају преко изабраног лекара. Аутор : др Дарко Тешмановић специјалиста социјалне медицине , ДЗ Лозница Програмер : Жељко...

Сазнај више

Светски дан бубрега – 14. март 2019. године

Објављено 6. марта 2019. у Актуелности, Промоција

Светски дан бубрега – 14. март 2019. године   Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (Тхе Интернатионал Социетy оф Непхрологy) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (Интернатионал Федератион оф Киднеy Фоундатионс) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда” има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега. Овогодишњи слоган апелује на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења. Хроничне болести бубрега су узрок најмање 2,4 милиона смртних случајева годишње и тренутно су на шестом месту узрочника смрти. Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега. У стадијуму терминалне бубрежне инсуфицијенције (отказивања функције бубрега) спроводи се дијализа или се трансплантира бубрег. Упркос растућем оптерећењу бубрежним болестима широм света, неједнакости у доступној здравственој заштити су и даље присутне. Настанак акутних и хроничних болести бубрега повезан је и са социјалним условима у којима људи живе и раде, укључујући и сиромаштво, родну дискриминацију, недостатак образовања, професионалне ризике и загађење. Трансплантација бубрега се сматра најисплативијим третманом хроничне бубрежне инсуфицијенције, али...

Сазнај више

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора

Објављено 26. фебруара 2019. у Актуелности, Промоција

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%). У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена. Србија се према најновијим...

Сазнај више

4. фебруар – Светски дан борбе против рака 2019.

Објављено 4. фебруара 2019. у Актуелности, Промоција

Слоган кампање „Ја сам, ја хоћу” Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почиње трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да како појединац и  тако и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су  учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су  рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама Субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести  који се  касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету Према проценама у 2018. години готово половина нових случајева малигних болести и више од половине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији, делом је то последица и чињенице да на овом континенту живи скоро 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 23,4% нових случајева рака и 20,3% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 21,0% новооболелих и 14,4% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован  у Азији (57,3%; 48,4%) и Африци (7,3%; 5,8%,) што се може се довести у везу са већим учешћем одређеним локализацијама рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Водеће локализације рака у свету Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у...

Сазнај више