ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 22. април

Објављено 21. априла 2021. у Актуелности, Промоција

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ 22. април             Међународни дан наше планете се у великом делу света обележава од 1970. године, а иницирао га је амерички сенатор Гајролд Нелсон.             Од 2009. године Генерална скупштина УН донела је Резолуцију А/РЕС/63/278, тежећи да истакне глобални значај обележавања тог датума, у циљу упозорења на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живи и тако смањила негативан утицај на животну средину. Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумрања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађењем животне средине. Људи су несумњиво највећи кривци за мењање климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: допринос климатским променама (глобално загревање услед „ефекта стаклене баште“), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима… Последице су далекосежне, а као крајњи „корисник“ јавља се човек, који страда од негативних последица по здравље због својих сопствених поступака. ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (промена температуре на нашој планети) изазива: Топљење поларних капа и глечера . Пораст нивоа мора (просечан ниво мора порастао је за преко 20 cm од краја XXI в. до данас, с тим што је у последњих 20 година брзина раста повећана; у зависности од различитих сценарија будућих емисија, научници предвиђају да би до 2100. године просечан ниво мора могао да порасте између 40 и 80cm у односу на почетак XXI века); Промене образаца падавина, што доводи до чешћих поплава и дужих сушних периода, реметећи обрасце раста агрокултура (суви региони постају још сувљи, а влажни региони суаочавају се са већим падавинама, по систему краћих, а снажнијих падавина); Повећање учесталости екстремних временских догађаја, што погодује исушивању река, језера и мочвара; Ацидификацију (повећање киселости) океана, што доводи до промене биодиверзитета (нарочито фитопланктона и коралних гребена); топлији океани су „погонско гориво“ екстремних метеоролошких догађаја, који постају учесталији.             На Међународни дан планете Земље, као и током целе године, можемо допринети обнови и очувању екосистема путем различитих група активности, од подучавања до практичне примене: Клима и еколошка писменост Технологије климатске обнове Напори за пошумљавање Регенеративна пољопривреда Праведност и еколошка правда Наука о грађанском активизму Акције „чишћења“ природе и још много тога. Према Закону о јавном здрављу, Завод за јавно здравље је надлежан за следеће послове у области животне средине и здравља становништва:             праћење и анализа стања животне средине, односно анализа воде (површинске и подземне воде, воде које се користе за пиће и рекреацију), ваздуха, земљишта, буке у насељеним местима везано за...

Сазнај више

Светски дан здравља 2021.

Објављено 7. априла 2021. у Актуелности, Промоција

Светски дан здравља 2021. „Да градимо здравији свет” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Kанцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Kалендара јавног здравља. Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Да градимо здравији свет”. Доступност здравствене заштите је једно од основних права сваког човека без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. Неједнакости у здрављу представљају значајан јавноздравствени проблем и последица су неједнаких животних могућности, како у породици и локалној заједници тако и на радном месту. Неке неједнакости у здрављу могу се приписати биолошким разликама или сопственим изборима, док се друге приписују околини и спољним факторима који су изван контроле појединаца. Неједнакости у здрављу могу настати  директнo као последица друштвено-економских фактора као што су сиромаштво, неправилна исхрана, загађена околина, ризично понашање или индиректно као последица недоступности здравствене заштите. Светска здравствена организација истиче да је унапређење здравља могуће применом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика по људско здравље. Једнако је важно развијати здравствени систем који правично унапређује здравствене исходе, чије услуге одговарају потребама корисника, који је финансијски одржив и почива на политици и пракси „неискључивања” тј. доступан је, приступачан и делотворан. Пандемија болести COVID-19 највише је утицала на оне заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних и неједнакости у здрављу. Ове године Светски дан здравља подсећа на право на здравље за све и позива људе да граде здравији свет. Важно је развијати здравствену политику унутар здравственог система у којој се води рачуна о социјалном, економском и еколошком благостању. Утицај социо-економских детерминанти на здравље: Предвиђа се пораст сиромаштва на глобалном нивоу (први пут у последњих 20 година).Смањена је могућност остварења 12 циљева одрживог развоја до 2030. године (свет без сиромаштва, свет без глади, добро здравље, квалитетно образовање, родна равноправност, чиста вода и санитарни услови, доступна и обновљива енергија, достојанствен рад и економски раст, индустрија иновације и инфраструктура, смањење неједнакости, акција за климу, одрживи градови и заједнице, одговорна потрошња и производња, живот под водом, живот на земљи, мир, правда и снажне институције, партнерством до циљева).За 60% становништва у појединим земљама нису доступне основне здравствене услуге.Више од милијарду људи живи у сиромаштву и лошим хигијенским условима, суочени су са повећаним ризицима ширења корона вируса, оболевања и умирања.Постоји разлика од 18 година у очекиваном животном веку између земаља са високим и ниским приходима.Према подацима СЗО из 2016. године, више од 15 милиона превремених смрти услед незаразних болести (ХНБ) догодило се у земљама са ниским и средњим приходима.Оболевање од рака је чешће код сиромашнијег становништва.Стопа смртности млађих од пет година је осам...

Сазнај више

СВЕТСКИ ДАН ВОДА

Објављено 22. марта 2021. у Актуелности, Промоција

СВЕТСКИ ДАН ВОДА: КОЛИКО ЦЕНИШ ВОДУ ? Уједињене нације обележавају Светски дан вода 2021. уз глобалну јавну расправу о томе како људи вреднују воду и све врсте њене употребе. Вода је екстремно угрожена због раста броја становника, све веће потражње у пољопривреди и индустрији као и погоршања последица климатских промена. С економским развојем и растом светске популације, пољопривреда и индустрија постају жедније, а услед повећања потражње расте производња енергената за коју је потребно много воде, упозорио је УН пред Светски дан вода, који се обележава 22. марта. Климатске промене чине доступност воде непредвидљивијом и то доприноси загађењу. Овогодишња тема је како вреднујемо воду мимо њене цене. Одговор на то питање одређује како се њоме управља и како је расподељујемо. Значај воде лежи у везама међу домаћинствима, културом, образовањем, економијом и интегритетом природе што нас окружује. Уколико превидимо било коју од тих вредности, ризикујемо да ћемо погрешно управљати овим ограниченим, незаменљивим ресурсом, поручује УН. РАЗМЕНА МИШЉЕЊА Кампања за размену мишљења лансирана је с хаштагом #Wатер2ме. Њоме се указује на пресудни значај услуга везаних за воду – снабдевања питком водом, хигијене и здравства. Осим тога, кампањом се истиче да се вода, тоалети, канализација и хигијена – понекад се обједињено означавају акронимом WАСХ – често субвенционишу, али да раширена подршка може да омогући корист људима који већ имају задовољавајуће услове, уместо да унапреди ситуацију код сиромашних и заједница које у томе оскудевају. Код енергетике и другог бизниса, ризици попут несташице воде, поплава и климатских промена могу да доведу до раста трошкова и ремећења ланца снабдевања. С друге стране, лоше поступање компанија с водом може да оштети екосистеме, нашкоди репутацији и утиче на продају. С развојем пројеката малих хидроелектрана у региону којег покрива Балкан Греен Енергy Неwс, локално становништво се суочава са недостатком приступачности воде, јер се реке обично преусмеравају у закопане цеви, а то такође штети природи. ИНДУСТРИЈСКО ЗАГАЂЕЊЕ УГРОЖАВА РЕКЕ У СРБИЈИ Све је већа опасност и од индустријског загађења. У Зрењанину је вода из водовода небезбедна већ две деценије, а кинеска компанија Линглонг сада гради фабрику пнеуматика. Локални чувари и чуварке животне средине тврде да компанија добија дозволе мимо законске процецдуре и да ће настати још већи притисак на водне ресурсе.Домаћа група Право на воду саопштила је да је више од 650.000 људи у Војводини погођено због присуства арсеника у води. На територији Зрењанина има преко 120.000 становника. НЕБЕЗБЕДНА ВОДА ЈЕ СМРТОНОСНИЈА ОД МЕТАКА Чак 129 земаља није на путу да 2030. уведе потпуно одрживо управљање водним ресурсима и тренутна стопа напретка мора да се удвостручи, саопштио је УН. Више од три милијарде људи је у ризику због недостатка података о здрављу својих река, језера и подземних вода. Недостатак безбедне воде је много смртоноснији за децу него меци и шрапнели...

Сазнај више

4. фебруар 2021. – Светски дан борбе против рака

Објављено 2. фебруара 2021. у Актуелности, Промоција

4. фебруар 2021. – Светски дан борбе против рака ,,ЈА САМ – ЈЕДАН ОД ВАС, ЈА ХОЋУ – ЗАЈЕДНО!”. ЗАЈЕДНО ИМАМО ВЕЋИ УТИЦАЈ! ЗАЈЕДНО МОЖЕМО ПОСТИЋИ ОНО ШТО ЖЕЛИМО: СВЕТ У ЗДРАВЉУ, БЕЗ РАKА! Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада. Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље  хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету  Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести  и близу две трећине смртних случајева од рака у свету  се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат...

Сазнај више

31. јануар – Национални дан без дувана

Објављено 29. јануара 2021. у Актуелности, Промоција

31. јануар – Национални дан без дувана „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар –  Национални дан без дувана. Ове године, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења.   Последице употребе дувана и изложености дуванском диму Дувански дим садржи више од 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења. Примена мера контроле дувана заснованих на доказима, довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама. Ипак још увек више од једне милијарде људи у свету пуши, од тога скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире осам милиона људи. У Србији најмање 15.000 људи превремено умре због пушења на годишњем нивоу. Најновији резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије, показују да је 2020. године пушило 36% пунолетних становника Србије. Употреба дувана и дуванских производа је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а повећава ризик оболевања и од болести дисајних путева и од малигних обољења.  Посебно осетљива популација су млади. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем и  бројним хроничним незаразним обољењима током живота. Употреба дувана угрожава и особе у окружењу које су изложене дуванском диму, укључујући одојчад и децу, узрокујући  бројне здравствене проблеме. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. Поред директне изложености дуванском диму здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. и не могу се елиминисати проветравањем. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца.  Пушење и COVID-19 Резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да  епидемија COVID-19 није битно утицала на пушачке навике већине пушача (91%), док је 4% пушача повећало број цигарета, исто толико је смањило број попушених цигарета у току дана, док је само 1% пушача престало да пуши. Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком оболевања од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције, па се из наведених разлога пушачи могу сматрати посебно осетљивом групом становништва када је у питању COVID-19, обољење изазвано новим корона вирусом SARS-CoV-2. У циљу превенције...

Сазнај више