„ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”

Објављено 30. јула 2020. у Актуелности, Промоција

Светска недеља дојења, 1–7. август 2020. године Национална недеља промоције дојења, 28. септембар – 4. октобар 2020. године „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ” Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (Wорлд Аллианце фор Бреастфеединг Ацтион – WАБА) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација. Циљеви Светске недеље дојења 2020. су: • информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена, • истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину, • подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету, • ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију...

Сазнај више

Светски дан без дувана – 31. мај

Објављено 28. маја 2020. у Актуелности, Промоција

Светски дан без дувана – 31. мај Сваке године 31. маја Светска здравствена организација  и њени партнери обележавају Светски дан без дувана, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Светски дан без дувана 2020. године обележава се под слоганом  „Заштита младих од манипулација дуванске индустрије и спречавање употребе дувана и никотина међу младима”. Светска здравствена организација је ове године покренула глобалну кампању поводом обележавања Светског дана без дувана са циљем оснаживања младих и укључивања у борбу против тактика дуванских и других индустрија које имају за циљ привлачење нових генерација корисника дувана и никотина.    Циљеви ове глобалне кампање су: • Разоткривање митова и маркетиншких и других тактика усмерених на младе, укључујући увођење нових производа атрактивних карактеристика као што су разне ароме; • Едуковање младих о тактикама и начинима дуванске и повезаних индустрија за привлачење садашњих и будућих генерације да користе дуван и никотинске производе. • Оснаживање „инфлуенсера” тј. утицајних појединаца на различитим местима укључујући друштвене мреже, како би они допринели заштити младих и подстакли их да се укључе у разоткривање и борбу против тактика највећих дуванских индустрија. Тактике за привлачење нових корисника дуванских и никотинских производа: • Употреба укуса који су привлачни младима у дуванским и никотинским производима, попут укуса трешања, жвакаћих гума и бомбона, што доприноси потцењивању здравствених ризика повезаних са употребом ових производа и подстиче младе да почну да их користе; • Атрактивни и модерно дизајнирани производи (нпр. производи у облику УСБ-а или слаткиша); • Промоција производа указивањем на њихову мању штетност у поређењу са конвенционалним  цигаретама, у одсуству објективних научних доказа који потврђују ове тврдње; • Спонзорства славних и утицајних личности и брендирање спонзорисаних догађаја и такмичења на којима се промовишу дувански  и никотински производи; Маркетинг на продајним местима укључујући постављање дуванских/никотинских производа на места видљива деци, а у близини слаткиша, грицкалица или газираних пића, као и давањем премија продавцима како би се осигурало да се њихови производи приказују на начин да их уочи што више младих особа;Продаја цигарета на комад и других дуванских и никотинских производа (на пример у близини школа), што чини да дувански и никотински производи буду доступнији и приступачнији школској деци;Индиректни маркетинг дуванских производа у филмовима, ТВ емисијама и онлајн-стриминг садржајима;Аутомати за продају дувана на местима која посећују млади, са атрактивним рекламама, чиме се у многим земљама заобилазе прописи којима се регулише рекламирање и продаја дуванских производа малолетним лицима;Покретање судских спорова намењених слабљењу мера контроле дувана, укључујући сликовна упозорења на паклицама цигарета, излагање производа на местима продаје и ограничавање доступности дуванских и никотинских производа деци (на пример забрана продаје и рекламирања дуванских производа у близини школа). Више о кампањи Светске здравствене организације на:...

Сазнај више

COVID-19

Објављено 18. марта 2020. у Актуелности, Промоција

Шта треба да знате о корона вирусу да бисте заштитили себе, своју децу и породицу? Шта је нови корона вирус? Нови корона вирус (CoV) је нови сој Корона вируса, назван Коронавирусна болест 2019 (COVID-19). „CO“ значи корона, „VI“ за вирус и „D“ за болест. COVID-19 је нови вирус повезан са истом породицом вируса као што су тешки акутни респираторни синдром (SARS) и неке врсте прехлада. Како се преноси вирус COVID-19? Директним контактом са респираторним капљицама заражене особе (настаје кашљем и кијањем) и додиривањем површина које су контаминиране вирусом. COVID-19 вирус може преживети на површини неколико сати, али га једноставна дезинфекциона средства могу убити. Више информација о корона вирусу у Србији пронађите на сајту COVID-19.  Који су симптоми корона вируса? Симптоми могу бити повишена температура, кашаљ и недостатак даха. У тежим случајевима инфекција може изазвати упалу плућа или отежано дисање. Ређе болест може бити фатална. Кључне мере превенције су – учестало прање руку и хигијена дисања (прекријте кашаљ или кијање савијеним лактом или марамицом, а затим ту марамицу одбаците у затворену канту). Уколико имате наведене симптоме, није потребно да идете у дом здравља или болницу, већ треба да се одмах обратите дежурном епидемиологу на неки од телефона испод. Позовите број 064 8945 235 (број који је отворило Министарство здравља) https://www.zdravlje.gov.rs/ затим Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић–Батут”  http://www.batut.org.rs/ на број 011 2684 566 или институте/заводе за јавно здравље на територији на којој боравите. БРОЈ ПРИПРАВНОГ ЕПИДЕМИОЛОГА ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ЋУПРИЈА ЈЕ 061 6638692 061 1707895 ОД 08-22h  Да ли треба да носим медицинску маску? Употреба медицинске маске саветује се уколико имате респираторне симптоме (кашаљ, кијање) првенствено да бисте заштитили друге. Ако немате никакве симптоме, нема потребе да носите маску. Уколико носите маску, важно је да је правилно користите и скидате да би вас ефикасно заштитила и како бисте избегли повећан ризик од преношења вируса. Употреба маске сама по себи није довољна за заустављање инфекција и мора се комбиновати са честим прањем руку, прекривањем кијања и кашљања, те избегавањем блиског контакта са било ким ко има симптоме прехладе или грипа. Да ли COVID-19 утиче на децу? Ово је нови вирус и још увек не знамо довољно о томе како утиче на децу или труднице. Знамо да је могуће да су људи било ког узраста заражени вирусом, али до сада је било релативно мало пријављених случајева COVID-19 међу децом. Вирус је смртоносан у ретким случајевима, за сада углавном код старијих људи са хроничним болестима. Шта да радим ако моје дете има симптоме COVID-19? Потражите лекарску помоћ, али имајте на уму да је сезона грипа на Северној хемисфери. Симптоми COVID-19, попут кашља или грознице, могу бити слични симптомима грипа или прехладе који су много чешћи. Наставите да одржавате редовну хигијену...

Сазнај више

Светски дан бубрега

Објављено 12. марта 2020. у Актуелности, Промоција

Светски дан бубрега Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Акутно оштећење бубрега карактерише: изненадна појава крви и беланчевина у мокраћи, смањење количине излучене мокраће, а долази и до појаве отока и повећаног крвног притиска. Обично настаје након различитих инфекција, пре свега бактеријских инфекција горњих респираторних путева и коже (стрептококних). Неинфективно акутно оштећење бубрега настаје као последица системских, наследних, метаболичких, биохемијских поремећаја имунолошких и малигних болести (штетно дејство лекова, тешких метала, зрачење) или су настале као последица дејством непознатог узока. Хемолитичко уремијски синдром је најчешћи узрок акутног оштећења бубрега код деце.  Још један узрок акутног оштећења бубрега код деце је траума која може да настане као последица опекотина, дехидратације, крварења, повреда или операција. Траума може изазвати врло низак крвни притисак, што заузврат може довести до недовољне прокрвљености бубрега што касније доводи до акутног отказивања рада бубрега. Хроничне бубрежне болести код деце најчешће су последица урођених мана (нпр. деца рођена са само једним бубрегом или са бубрезима који имају ненормалну структуру), наследних болести (нпр. полицистичних болести бубрега), инфекције, нефротског синдрома, системских болести (шећерна болест, лупус), застоја у отицању мокраће и везико-уретералног рефлукса. Урођене мане и наследне болести бубрега су водећи узроци отказивања функције бубрега у периоду до четврте године живота. У периоду од 5. до 14. године живота инсуфицијенција бубрега најчешће је последица наследних болести, нефротског синдрома и системских болести. Касније, у периоду од 15. до 19. године живота, болести које утичу на функцију гломерула (тубула у бубрегу који инфилтрирају крв) постају водећи узрок отказивања бубрега. Деца с хронично смањеном функцијом бубрега често су оптерећена различитим пратећим компликацијама, укључујући кардиоваскуларне (артеријска хипертензија и хипертрофија леве коморе срца), метаболичке (ацидоза, резистенција на инсулин, хиперлипидемија), хематолошке (анемија), ендокринолошке (резистенција на соматотропне хормоне, хипергонадотропни хипогонадизам, смањена производња еритропоетина), коштане (ренална остеодистрофија) и водено-електролитне поремећаје(хипонатријемијска дехидратација, хиперволемија и хиперкалијемија). Ове најзначајније компликације повећавају учесталост оболевања и умирања и отежавају психолошку и социјалну адаптацију детета с хроничном болести бубрега. Утицај наведених компликација је међусобно снажно условљен, а заостајање у расту је производ њиховог збирног...

Сазнај више

Март месец борбе против рака.

Објављено 6. марта 2020. у Актуелности, Промоција

Шта је рак дојке ? Рак дојке представља неконтролисан раст ћелија које чине ткиво дојке. Термин рак дојке се односи на малигни тумор који је настао у дојци. Тумор може настати у различитим деловима дојке ( у лобулусима, односно у жлездама које производе млеко, у млечним каналићима, или ређе у везивном ткиву дојке). Ћелије рака се могу из дојке проширити у друге делове тела путем крви, или преко лимфних судова (на тај начин се туморске ћелије могу пронаћи у лимфним чворовима у близини дојке) и тај процес се назива метастазирање. Када дођу до других органа, њихов раст може даље угрозити функционисање тих органа. Рак дојке (као и сваки други) увек настаје због неке генетске грешке (грешке у генетском материјалу). И поред тога, само 5 – 10 % тумора дојке настају услед грешке наслеђене од мајке или оца. Око 90% случајева рака дојке  настају због генетских грешака које настају као последица старења органиyма и његовог „трошења“. Ко може оболети од рака дојке? Све жене могу оболети од рака дојке. Мушкарци могу такође оболети од рака дојке, али је вероватноћа да се ово деси јако мала. Не рачунајући туморе коже, рак дојке представља најчешћи рак у жена. Jедна у осам жена која доживи близу 80 година (просечан животни век жене у развијеним земљама) може очекивати да оболи од рака дојке. Ризик од оболевања се дуплира уколико жена има у породици (у првом степену) некога ко је оболео од рака дојке (мајка, рођена сестра, ћерка). Око 20 – 30% жена које су  имале рак дојке имају позитивну породичну историју рака дојке. Око 5 – 10% тумора дојке настају мутацијама у генима названим BRCA1 И BRCA 2 Ови гени се наслеђују од мајке или оца. Жене које имају мутације ових гена имају 80% шанси да током живота развију рак дојке, као и да га добију у млађим годинама (пре 50. године). Повећана вероватноћа за развој рака јајника је такође повезана са мутацијама на овим генима. Фактори ризика за развој рака дојке Иако су студије показале да жене имају ризик од 13% да током свог живота оболе од рака дојке, Ваш лични ризик може бити мањи, или већи. Све оно што повећава вероватноћу да оболите од рака дојке се назива фактором ризика, док све оно што смањује ову вероватноћу се назива протективним (заштитним) фактором. Неки од ових фактора су променљиви и на њих можете утицати, док на неке друге не можете. Ипак запамтите, да Вам чак и овакво понашање не гарантује ризик од 0% да оболите од рака дојке, као ни то да ће жене које имају у својој здравственој историји постојање неког од фактора ризика оболети од рака. Фактори ризика које можете контролисати Телесна маса – прекомерна телесна маса или гојазност су повезани...

Сазнај више

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора

Објављено 28. фебруара 2020. у Актуелности, Промоција

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора Оболевање и умирање од рака у свету и Србији Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Оптерећење раком у свету У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%). Оптерећење раком у Србији У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40. 241 особа (21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише...

Сазнај више