COVID-19

Објављено 18. марта 2020. у Актуелности, Промоција

Шта треба да знате о корона вирусу да бисте заштитили себе, своју децу и породицу? Шта је нови корона вирус? Нови корона вирус (CoV) је нови сој Корона вируса, назван Коронавирусна болест 2019 (COVID-19). „CO“ значи корона, „VI“ за вирус и „D“ за болест. COVID-19 је нови вирус повезан са истом породицом вируса као што су тешки акутни респираторни синдром (SARS) и неке врсте прехлада. Како се преноси вирус COVID-19? Директним контактом са респираторним капљицама заражене особе (настаје кашљем и кијањем) и додиривањем површина које су контаминиране вирусом. COVID-19 вирус може преживети на површини неколико сати, али га једноставна дезинфекциона средства могу убити. Више информација о корона вирусу у Србији пронађите на сајту COVID-19.  Који су симптоми корона вируса? Симптоми могу бити повишена температура, кашаљ и недостатак даха. У тежим случајевима инфекција може изазвати упалу плућа или отежано дисање. Ређе болест може бити фатална. Кључне мере превенције су – учестало прање руку и хигијена дисања (прекријте кашаљ или кијање савијеним лактом или марамицом, а затим ту марамицу одбаците у затворену канту). Уколико имате наведене симптоме, није потребно да идете у дом здравља или болницу, већ треба да се одмах обратите дежурном епидемиологу на неки од телефона испод. Позовите број 064 8945 235 (број који је отворило Министарство здравља) https://www.zdravlje.gov.rs/ затим Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић–Батут”  http://www.batut.org.rs/ на број 011 2684 566 или институте/заводе за јавно здравље на територији на којој боравите. БРОЈ ПРИПРАВНОГ ЕПИДЕМИОЛОГА ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ЋУПРИЈА ЈЕ 061 6638692 061 1707895 ОД 08-22h  Да ли треба да носим медицинску маску? Употреба медицинске маске саветује се уколико имате респираторне симптоме (кашаљ, кијање) првенствено да бисте заштитили друге. Ако немате никакве симптоме, нема потребе да носите маску. Уколико носите маску, важно је да је правилно користите и скидате да би вас ефикасно заштитила и како бисте избегли повећан ризик од преношења вируса. Употреба маске сама по себи није довољна за заустављање инфекција и мора се комбиновати са честим прањем руку, прекривањем кијања и кашљања, те избегавањем блиског контакта са било ким ко има симптоме прехладе или грипа. Да ли COVID-19 утиче на децу? Ово је нови вирус и још увек не знамо довољно о томе како утиче на децу или труднице. Знамо да је могуће да су људи било ког узраста заражени вирусом, али до сада је било релативно мало пријављених случајева COVID-19 међу децом. Вирус је смртоносан у ретким случајевима, за сада углавном код старијих људи са хроничним болестима. Шта да радим ако моје дете има симптоме COVID-19? Потражите лекарску помоћ, али имајте на уму да је сезона грипа на Северној хемисфери. Симптоми COVID-19, попут кашља или грознице, могу бити слични симптомима грипа или прехладе који су много чешћи. Наставите да одржавате редовну хигијену...

Сазнај више

Светски дан бубрега

Објављено 12. марта 2020. у Актуелности, Промоција

Светски дан бубрега Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Акутно оштећење бубрега карактерише: изненадна појава крви и беланчевина у мокраћи, смањење количине излучене мокраће, а долази и до појаве отока и повећаног крвног притиска. Обично настаје након различитих инфекција, пре свега бактеријских инфекција горњих респираторних путева и коже (стрептококних). Неинфективно акутно оштећење бубрега настаје као последица системских, наследних, метаболичких, биохемијских поремећаја имунолошких и малигних болести (штетно дејство лекова, тешких метала, зрачење) или су настале као последица дејством непознатог узока. Хемолитичко уремијски синдром је најчешћи узрок акутног оштећења бубрега код деце.  Још један узрок акутног оштећења бубрега код деце је траума која може да настане као последица опекотина, дехидратације, крварења, повреда или операција. Траума може изазвати врло низак крвни притисак, што заузврат може довести до недовољне прокрвљености бубрега што касније доводи до акутног отказивања рада бубрега. Хроничне бубрежне болести код деце најчешће су последица урођених мана (нпр. деца рођена са само једним бубрегом или са бубрезима који имају ненормалну структуру), наследних болести (нпр. полицистичних болести бубрега), инфекције, нефротског синдрома, системских болести (шећерна болест, лупус), застоја у отицању мокраће и везико-уретералног рефлукса. Урођене мане и наследне болести бубрега су водећи узроци отказивања функције бубрега у периоду до четврте године живота. У периоду од 5. до 14. године живота инсуфицијенција бубрега најчешће је последица наследних болести, нефротског синдрома и системских болести. Касније, у периоду од 15. до 19. године живота, болести које утичу на функцију гломерула (тубула у бубрегу који инфилтрирају крв) постају водећи узрок отказивања бубрега. Деца с хронично смањеном функцијом бубрега често су оптерећена различитим пратећим компликацијама, укључујући кардиоваскуларне (артеријска хипертензија и хипертрофија леве коморе срца), метаболичке (ацидоза, резистенција на инсулин, хиперлипидемија), хематолошке (анемија), ендокринолошке (резистенција на соматотропне хормоне, хипергонадотропни хипогонадизам, смањена производња еритропоетина), коштане (ренална остеодистрофија) и водено-електролитне поремећаје(хипонатријемијска дехидратација, хиперволемија и хиперкалијемија). Ове најзначајније компликације повећавају учесталост оболевања и умирања и отежавају психолошку и социјалну адаптацију детета с хроничном болести бубрега. Утицај наведених компликација је међусобно снажно условљен, а заостајање у расту је производ њиховог збирног...

Сазнај више

Упозорење

Објављено 11. марта 2020. у Актуелности

“Имам температуру, мора да сам заражен короном!” Пре него што кренете да паничите проверите прво ових шест...

Сазнај више