Светски дан бубрега – 9. март 2017. године

Објављено 8. марта 2017. у Актуелности, Промоција

„Бубрези и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге”   Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Бубрези и гојазност – здрави стилови живота за здраве бубреге” има за циљ да истакне чињеницу да повећања знања и свесности о факторима ризика за настанак болести бубрега као и промоција здравих стилова живота која укључује пре свега правилну исхрану и физичку активност, могу у значајној мери да помогну у спречавању настанка ових болести. Процењује се да ће до 2025. године 18% мушкараца и преко 21% жена широм света бити гојазни, а 6% свих мушкараца и 9% свих жена широм екстремно гојазни. У неким земљама гојазност је већ присутна код више од једне трећине одраслог становништва и значајно доприноси оболевању и умирању, као и високим трошковима лечења на годишњем нивоу. Гојазност је потенцијални фактор ризика за развој болести бубрега. Наиме, гојазност повећава ризик за развој главних фактора ризика хроничне бубрежне инсуфицијенције, као што су шећерна болест типа 2 и повишен крвни притисак. Такође, гојазност сама по себи доводи до развоја хроничне бубрежне инсуфицијенције, као и терминалне бубрежне инсуфицијенције из разлога што код гојазних особа бубрези раде више и филтрирају већу количину крви него што је нормално како би одговорили на повећане метаболичке захтеве. Подаци из литературе говоре да гојазне особе имају два до седам пута већу шансу за развој терминалне бубрежне инсуфицијенције у односу на особе нормалне телесне масе, као и да се напади акутног оштећења бубрега чешће јављају код гојазних особа. Смањење телесне масе може у значајној мери успорити прогресију хроничне бубрежне инсуфицијенције. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести...

Сазнај више

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар

Објављено 13. фебруара 2017. у Актуелности, Промоција

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У  Србији су прва удружења родитеља деце оболеле од малигних болести почела са радом почетком 90-их година прошлог века. Удруживањем и учењем од иностраних удружења родитеља Европе и света стекли су вештине и знање о начинима и могућностима пружања подршке деци, њиховим породицама, здравственим радницима и болницама. На овај начин родитељи су прихватили чињеницу да је поред лекара, лека и болнице потребно да се и сами активно укључе у лечење своје деце. На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи  је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља. Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора. Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку у свету оболевање од рака код деце чини 1% у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у стуктури оболевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.     Од малигних болести у Републици Србији је, према последњим доступним подацима, оболело 334 деце оба пола узраста од 0 до 19 година. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце било узраста до 15 година. Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљење малигне болести у дечјем узрасту. Ове три групе малигних болести чиниле су готово половину свих малигних болести дечијег узраста. Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту и у структури оболевања у узрасту до 15 година чиниле су 30%, следе тумори мозга са 11,5% и лимфоми са 6%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 25,2%, лимфоми са 12% и тумори мозга  са 9,6% код оба пола. Као и у случају оболевања, у узрасту од 0 до 19 година је умрло 49 деце и скоро 2/3 умрле деце оба пола је било узраста до 15 година. Стандардизована стопа морталитета за узраст до 15...

Сазнај више

4. фебруар – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА 2017.

Објављено 3. фебруара 2017. у Актуелности, Промоција

„МИ МОЖЕМО, ЈА МОГУ” Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Од прошле године започета је трогодишња кампања под слоганом „Ми можемо, ја могу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног терета раком. Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света. Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средње развијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социоекономском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средње развијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева. Око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица је пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ – који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц – значајно доприносе настанку рака јетре, Епштајн-Бар вирусом – може бити узрок Буркитовог лимфома, Helicobacter pylori бактерија је повезана са настанком рака желуца. У Србији се годишње у просеку  дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају  и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена. Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести. На више од 80% свих малигних...

Сазнај више

31. јануар – Национални дан без дуванског дима

Објављено 26. јануара 2017. у Актуелности, Промоција

У Србији се 31. јануара 2017. године обележава Национални дан без дуванског дима под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”. Активности које се реализују у оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима 2017. године поново упозоравају јавност на штетне ефекте излагања  дуванском диму, посебно по здравље деце и младих. Употреба дувана је повезана са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због излагања  дуванском диму. Дувански дим, који садржи више од 7000 хемијских материја, од чега су преко 70 канцерогене материје, повезан je са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева. Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Изложеност дуванском диму представља професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је и њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину. Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састојака дуванског дима. Окружење без дуванског дима спречава започињања пушења и има позитиван утицај на одвикавање од пушења, смањење разболевања и смртности због пушења, чиме се смањују трошкови за лечење особа које оболе због пушења. Становници Србије у значајном проценту изложени су дуванском диму. Резултати Истраживања здравља становништва 2013. године показују да је више од половине становништва старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору и да је 47% непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље. Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана међу младима у Србији (2013.) показују да је 63% ученика старости 13–15 година изложено дуванском диму у својим домовима и 61% на затвореним јавним местима. Овако високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима пушење није забрањено тј. законски регулисано, свакако доприноси и висока толерантност друштва према употреби дувана.   Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 2010. године. Овим законом се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено. Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом.   Кључни резултaти Истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму које је спроведено 2015. године су следећи:   Пушење је дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији (46%), а тек у сваком десетом домаћинству пушење је дозвољено само на тераси/дворишту (10%); Више...

Сазнај више

Епидемиолошки подаци – rак грлића материце

Објављено 20. јануара 2017. у Актуелности, Промоција

Рак грлића материце, скоро деценију, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. Према подацима Регистра за рак, Института ,, Батут„, сваке године се у просеку региструје 1.244 новооболеле жене од рака грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције (на популацију Европе) је износила 28,4 на 100.000 жена. Када говоримо о умирању, сваке године у просеку 482 жене изгубе живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо,  да припада групи најпревентабилнијих. И просечна стандардизована стопа морталитета (на популацију Европе) је износила 9,7 на 100.000 жена. Само током 2013. године регистровано је 1.136 новооболелих жена свих узраста од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције(на популацију Европе) је износила 27,8 на 100.000 жена. Током исте године, 468 жена је у Србији умрло од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (на популацију Европе) је износила 9,2 на 100.000 жена. Када говоримо оболевању највише стандардизоване стопе инциденције су током 2013. године регистроване у Борском, Јабланичком, Средње банатском, Пчињском и Мачванском округу, а најниже у Рашком, Јужнобанатском, Севернобанатском, Златиборском и  Пиротском округу. (Табела1.) У случају умирања, више стандардизоване стопе морталитета  од просечне у Републици Србији су регистроване у Браничевском,  Јужно банатском, Колубарском, Јужно бачком и Шумадијском округу. Најниже стандардизоване стопе морталитета су током 2013. Године регистроване у   Пиротском, Расинском, Сремском, Топличком и Западно бачком округу. (Табела 2.) Табела 2. Стандардизоване стопе морталитета (*на популацију Европе) рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2013. година На основу регистрованих стопа и оболевања и умирања као и на основу процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC)  која периодично, у сарадњи са Европском мрежом регистара за рак (ENCR) објављује  извештаје о оптерећењу раком у Европском региону, Србија се и даље налази у групи земаља са највишим стопама оболевања и умирања у Европи. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске. Нажалост, наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена, налази на другом месту у Европи, одмах после...

Сазнај више

Резултати трогодишњег циклуса спровођења организованог програма скрининга рака грлића материце

Објављено 19. јануара 2017. у Актуелности, Промоција

Резултати трогодишњег циклуса спровођења организованог програма скрининга рака грлића материце   Крајем 2015. године завршен је први трогодишњи циклус спровођења организованог програма скрининга рака грлића на територији 17 општина. За три године у оквиру организованог програма скрининга рака грлића материце позвано је на преглед 334.242 жена животне доби од 25 до 64 године, што чини 56,1% циљне популације. ПАП тест је урађен код 190.906 жена (32%). Од свих урађених ПАП тестова 11.740 је било са позитивним налазима (6,1%). Колпоскопија је урађена код 31.473 жене, а потом 2465 биопсија којима је патохистолошки потврђено 112 карцинома.   Обухват ПАП...

Сазнај више