СВЕТСКИ ДАН СРЦА – 29. СЕПТЕМБАР 2020. ГОДИНЕ

Објављено 21. септембра 2020. у Актуелности, Промоција

„Свим срцем за здраво срце”  Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2020, обележава се под слоганом: „Свим срцем за здраво срце”. Живимо у времену пандемије ЦОВИД-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету. ЦОВИД-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом САРС-ЦоВ-2, ризик да развију тежу клиничку слику ЦОВИД-19 је већи. Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију ЦОВИД-19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умор и оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост. Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и  крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести (КВБ) спадају: реуматска болест срца која чини 0,4% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 13,7%, исхемијске болести срца 18,1%, цереброваскуларне болести 19,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 47,9% свих смртних исхода од КВБ. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,8% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2018. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,2% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за...

Сазнај више

21. СЕПТЕМБАР Светски дан борбе против Алцхајмерове болести: И заборавност је болест

Објављено 21. септембра 2020. у Актуелности, Промоција

Светски дан борбе против Алцхајмерове болести обележава се 21. септембра сваке године, када научна и стручна јавност, оболели и њихови ближњи апелују на друштвену заједницу да се уједини у борби против ове болести. Алцхајмерова болест је споро прогресивна неуродегенеративна болест и најчешћа деменција, која обухава од 60 до 80 одсто свих деменција. Деменција подразумева оштећење интелектуланих способности, понашања и личности, довољног степена да код оболелог нарушавају функционалност у свакодневном животу. Деменцију могу да изазову различита стања, од неуродегенеративних деменција каква је Алцхајмерова болест, преко васкуларног оштећења мозга, болести жлезда с унутрашњим лучењем, болести метаболизма, мањка витамина и других ређих обољења. Алцхајмерова болест настаје као последица таложења патолошких беланчевина у мозгу, названих бета-амилод и тау протеина. Медицина данас располаже знањима о факторима ризика за Алцхајмерову болест и они се деле на оне на које не можемо да утичемо као што су генетски разлози и оне на које можемо да утичемо, а то су висок крвни притисак, шећерна болест, гојазност, пушење, физичка неактивност, депресија и низак степен образовања. Превенција деменције Како би се спречили когнитивни поремећаји и деменција, потребно је да се лече висок притисак, високе масноће, шећерна болест, гојазност, препоручује се и редовна физичка активност, као што су шетња, плес, пливање и друге активности, важна је здрава исхрана, вежбање мозга, тако што ће се учити нове вештине или нови језик, као и уживање у друштвеним активностима. Учесталост Алцхајмерове болести расте са старошћу тако да је у популацији старих 65 до 74 године учесталост ове болести три одсто, у популацији старих 75 до 84 године живота она износи 17 одсто, док се код старијих од 85 година живота ова болест јавља са учесталошћу од 32 процента. Две трећине оболелих од Алцхајмерове болести су женског пола. Типично испољавање Алцхајмерове болести код особа старијих од 65 година живота, подразумева поремећај памћења за скорашње информације, чињенице и целокупне догађаје, које се подмукло јавља на почетку болести и постепено погоршава током целе болести, уз манифестовање других симптома. Оболела особа има тешкоће у проналажењу речи, тешко започиње и прати конверзацију, употребљава погрешне речи. Такође, особа губи способност да прати писана и усмена упутства, најчешће не зна која је текућа година, годишње доба, месец, тешко се сналази у превозу и може да има проблема да се снађе у окружењу, као и да нађе своју кућу. Болест се манифестује и тешкоћама препознавања људи, руковања апаратима, кувања и облачења. Оболели имају и проблеме вођења финансијских и административних трансакција, проблеме расуђивања, планирања и доношења одлука. Код оболелих од Алцхајмерове болести могу да се јаве и психијатријски симптоми као што су депресија, апатија, халуцинације, агресија, халуцинације, постојање погрешних уверења, као на пример да је оболели покраден. Како болест напредује, симптоми постају све израженији, самосталност оболелог је све више нарушена, те бригу...

Сазнај више

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ХУМАНИТАРНОГ РАДА

Објављено 19. августа 2020. у Актуелности, Промоција

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ХУМАНИТАРНОГ РАДА Хуманост је једна од највреднијих људских карактеристика. Људи који су хумани, помажу другима готово увек и по сваку цену. Осећање да сте другима помогли, испуњава вас и чини задовољним. Генерална скупштина УН-а  2008. године донела је одлуку о обележавању Међународног дана  хуманитарног рада  с циљем подизања свести јавности о активностима хуманитарне помоћи широм света и важности међународне сарадње у том погледу. Међународни дан хуманитарног рада сваке године обележава се 19. августа, у част хуманитарним радницима који свакодневно стављају живот на коцку како би спасили животе других. Овај дан обележава се широм света са јаком и важном поруком, да улажемо у властиту доброту. Међународни дан хуманитарног рада и COVID-19? Oве године је  Међународни дан хуманитарног рада посебан , јер имамо велики број људи који ризикују сопствене животе како би бринули о оболелим од коронавируса . Година 2020. била је тешка за све нас, а ипак људи који раде на спашавању живота у COVID-19 заслужују да се помену. Хуманитарци нису само лекари, него и медицинске сестре,техничари, болничари, радници, полицајци и многи други службеници који су све време на било који начин активно укључени у борбу против пандемије  . Међународни дан хуманитарног рада посвећен је сваком појединцу који ради за потребе других.Чак и ако се Ваша помоћ огледа у маскама за лице или храни сиромашним људима, Ви сте хуманитарац и овај дан и Вас слави. Хуманост људска дужност и обавеза Једна од пословица која може описати хуманост, била би „Човек има право да гледа другог одозго, једино када треба да му помогне да се усправи. Хуманисти су искрени, отворени, несебични и алтруисти. Хуманост учимо у најранијем детињству. Родитељи нам развијају разумевање и љубав за све који нас окружује. Ипак, у савременом свету, и хуманост није оно што је некад била. Данас су људи спремни да буду хумани, а заправо су егзибиционисти , који на тај начин скупљају лајкове, добијају пажњу људи и медија и усмеравају је ка себи. Нека од питања данашњице су : како смо изгубили хуманост, како смо отупели на туђу бол и несрећу? Како да отворимо срце и душу за свет око нас? Одговор свако може пронаћи у кутку своје савести и свести. Помозите особи са инвалидитетом да пређе улицу, донирајте ствари, удомите животињу, засадите дрво… Учините било које добро дело и увидећете колика је то радост највише за Вас! др Милена Стефановић Центар за промоцију здравља ЗЗЈЗ Ћуприја САЗНАЈТЕ ВИШЕ НА: https://latestnews.fresherslive.com/about/world-humanitarian-day World Humanitarian Day...

Сазнај више

„ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”

Објављено 30. јула 2020. у Актуелности, Промоција

Светска недеља дојења, 1–7. август 2020. године Национална недеља промоције дојења, 28. септембар – 4. октобар 2020. године „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ” Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (Wорлд Аллианце фор Бреастфеединг Ацтион – WАБА) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”. Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености. Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште (угљен-диоксида, азот-моноксида, метана и других) који изазивају глобално загревање и климатске промене. Све наведено је важно јер очување наше планете утиче на здравље наших будућих генерација. Циљеви Светске недеље дојења 2020. су: • информисање о повезаности између дојења и животне средине односно климатских промена, • истицање добробити дојења на климатске промене и животну средину, • подстицање на акције у циљу побољшања здравља људи за здравију планету, • ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију...

Сазнај више

ИНФОРМАЦИЈЕ ЦОВИД-19

Објављено 29. јуна 2020. у Актуелности

Број тестираних особа које су испуњавале индикације за тестирање на ЦОВИД-19 на територији Поморавског округа од почетка епидемије је 5538. Број позитивних особа на присуство Sars-Cov-2 вируса је 687 а број негативних је 4785. Број тестираних, позитивних и негативних особа по општинама на територији Поморавског округа од почетка епидемије је следећи: Јагодина бр.тестираних 1589бр.позитивних 136бр негативних 1419 Ћуприја бр.тестираних 1517бр.позитивних 277бр негативних 1227 Параћин бр.тестираних 1332бр.позитивних 176бр негативних 1140 Свилајнац бр.тестираних 443бр.позитивних 33бр негативних 409 Деспотовац бр.тестираних 421бр.позитивних 37бр негативних 385 Рековац бр.тестираних 236бр.позитивних 28бр негативних 205 У периоду од 30.06.2020 до 06.07.2020 године на територији Поморавског округа тестирано је 148 особа које су испуњавале услове дефиниције случаја. У истом периоду број позитивних особа на присуство Sars-Cov-2 вируса је 41, а број негативних особа је 36. За преостали 71 узорак се још увек очекују резултати. Дана 06.07.2020 укупно је узорковано 38 особа која је испуњавала услове дефиниције случаја. Епидемиолошка ситуација на Поморавском округу полако прелази из нестабилне у неповољну те се апелује на све грађане да се придржавају препоручених мера превенције, да смање контакте, носе маске и редовно одржавају хихгијену...

Сазнај више