ИНФОРМАЦИЈЕ О КОМЕРЦИЈАЛНОМ PCR ТЕСТИРАЊУ

Објављено 2. фебруара 2021. у Актуелности, Некатегоризовано

еЗаказивање за PCR тестирање на лични захтев можете заказати на следећем линку https://euprava.gov.rs/usluge/6096. Како да закажете термин? Уколико желите да закажете PCR тестирање на лични захтев изаберете опцију Покрени услугу. Након што изаберете жељену лабораторију, приказаће се календар где је потребно да одаберете неки од слободних термина. Након што одаберете број лица која желе да се тестирају на лични захтев, потребно је да попуните сва наведена поља и кликнете на тастер Закажи. Да ли је потребно нешто да се плати? Тестирање PCR тестом на лични захтев се плаћа. Цена тестирања за грађане Републике Србије и страна лица са боравком у Републици Србији износи 9.000 РСД . Цена тестирања за страна лица без боравка (туристи) износи 18.000 РСД почев од 15. децембра 2020. године Након што успешно закажете термин, систем ће генерисати попуњене уплатнице. У овом тренутку није омогућено електронско плаћање ове услуге, те је неопходно да приликом тестирања у заказаном термину понесете један примерак оверене уплатнице као доказ о уплати. Важно: Да бисте заказали термин није потребно да будете регистрован корисник Портала еУправе. Заказивање термина за PCR тестирање на лични захтев омогућено је и путем Националног контакт центра Министарства здравља на броју 011/362-0000 сваким радним даном од 08 до 20 часова. Резултати тестирања стижу за 24-36h (изузетно за 48h) и зависе искњучиво од лабораторије која врши анализу.Резултати се могу преузети сваког радног дана од 7,30h-14,30h и викендом од 08h-09h у ЗЗЈЗ Ћуприја. Антигенско тестирање на лични захтев се плаћа.Цена тестирања за грађане Републике Србије и страна лица са боравком у Републици Србији износи 3.500 РСД почев од 15. децембра 2020. године. Цена тестирања за страна лица без боравка (туристи) износи 7.000 РСД почев од 15. децембра 2020....

Сазнај више

4. фебруар 2021. – Светски дан борбе против рака

Објављено 2. фебруара 2021. у Актуелности, Промоција

4. фебруар 2021. – Светски дан борбе против рака ,,ЈА САМ – ЈЕДАН ОД ВАС, ЈА ХОЋУ – ЗАЈЕДНО!”. ЗАЈЕДНО ИМАМО ВЕЋИ УТИЦАЈ! ЗАЈЕДНО МОЖЕМО ПОСТИЋИ ОНО ШТО ЖЕЛИМО: СВЕТ У ЗДРАВЉУ, БЕЗ РАKА! Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом: „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима. Слоган овогодишње кампање има за циљ да нас подсети на моћ заједнице и снагу тимског рада. Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље  хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Глобално оптерећење раком у свету  Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести  и близу две трећине смртних случајева од рака у свету  се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат...

Сазнај више

31. јануар – Национални дан без дувана

Објављено 29. јануара 2021. у Актуелности, Промоција

31. јануар – Национални дан без дувана „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар –  Национални дан без дувана. Ове године, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења.   Последице употребе дувана и изложености дуванском диму Дувански дим садржи више од 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења. Примена мера контроле дувана заснованих на доказима, довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама. Ипак још увек више од једне милијарде људи у свету пуши, од тога скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире осам милиона људи. У Србији најмање 15.000 људи превремено умре због пушења на годишњем нивоу. Најновији резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије, показују да је 2020. године пушило 36% пунолетних становника Србије. Употреба дувана и дуванских производа је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а повећава ризик оболевања и од болести дисајних путева и од малигних обољења.  Посебно осетљива популација су млади. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем и  бројним хроничним незаразним обољењима током живота. Употреба дувана угрожава и особе у окружењу које су изложене дуванском диму, укључујући одојчад и децу, узрокујући  бројне здравствене проблеме. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. Поред директне изложености дуванском диму здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. и не могу се елиминисати проветравањем. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца.  Пушење и COVID-19 Резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да  епидемија COVID-19 није битно утицала на пушачке навике већине пушача (91%), док је 4% пушача повећало број цигарета, исто толико је смањило број попушених цигарета у току дана, док је само 1% пушача престало да пуши. Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком оболевања од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције, па се из наведених разлога пушачи могу сматрати посебно осетљивом групом становништва када је у питању COVID-19, обољење изазвано новим корона вирусом SARS-CoV-2. У циљу превенције...

Сазнај више

Европска недеља превенције рака грлића материце

Објављено 5. јануара 2021. у Актуелности, Промоција

Европска недеља превенције рака грлића материце (18. јануар – 24. јануар 2021. године) Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 18. до 24. јануара 2021. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ петнаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПЕРЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 15. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неки од доступних превентивних прегледа. На основу  процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) за 2018. годину Србија се налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Летоније, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије налази на петом месту у Европи. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2018. године регистровано је 1057 новооболелих жена од рака грлића материце и 427 жена је у Србији умрло од ове врсте рака. Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену исплативих интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома болести, психолошку, социјалну и духовну подршку.  Европска асоцијација за рак грлића материце (ECCA) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на: • организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, на факултетима, у радним организацијама, • организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције, • организовање предавања о превенцији рака грлића материце за адолесенте у средњим школама, • одржавање семинара о превенцији рака грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима, • јавне манифестације, наступе на медијима и слично са порукама о значају ПАП прегледа, као и одзива на скрининг рака...

Сазнај више

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЉУДСКИХ ПРАВА 10. децембар

Објављено 10. децембра 2020. у Актуелности, Промоција

„ЗАУЗМИ СЕ ЗА ЉУДСКА ПРАВА“ МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЉУДСКИХ ПРАВА 10. децембар             Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Дан људских права 1950. године како би скренула пажњу „народа света“ на две године раније потписну Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права. Декларација по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света, „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“ одређује први члан декларације. Није била правно обавезујућа већ више део међународног обичајног права све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице. Представља основ за све даље донете правно обавезујуће споразуме УН о људским правима пре свих за два значајна међународна Пакта о грађанским и политичким правима и  о економским, социјалним и културним правима. Поред овог глобалног нивоа заштите људских права који се остварују кроз инструменте УН за развој и заштиту људских права на европском регионалном нивоу од нарочитог је значаја Конвенција о заштити људских права и основних слобода Савета Европе, донета 1950. године која не само да штити основна људска права и слободе већ установљава и механизам надзора над њиховим остваривањем и заштитом. Људска права су основна права која има свака особа која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима,без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима. Овогодишња тема Дана људских права односи се на пандемију COVID-19 и фокусира се на потребу за бољом подршком указујући да су људска права од кључне важности за напоре ка опоравку. Наше заједничке глобалне циљеве постићи ћемо само ако будемо у стању створити једнаке могућности за све, отклонити последице COVID-а 19 и применити стандарде људских права за борбу против укорењених, системских и међугенерацијских неједнакости, искључења и дискриминације. 10. децембар прилика је да поново потврдимо важност људских права у поновној изградњи света какав желимо, потребу за глобалном солидарношћу као и нашу међусобну повезаност и заједничку хуманост. Апелом Уједињених Нација за људска права „Заузми се за људска права“, желимо да ангажујемо ширу јавност, наше партнере и породицу УН-а да подстакну трансформативну акцију и представе практичне и инспиративне примере који могу допринети бољем опоравку и стварању јачих и праведнијих друштава. Људска права морају бити у средишту света након COVID-19 Криза COVID-19 подстакла је продубљивање сиромаштва,пораст неједнакости, структурну и укорењену дискриминацију и друге недостатке у заштити људских права. Само мере за уклањање ових недостатака и унапређење људских права могу осигурати да се у потпуности опоравимо и изградимо...

Сазнај више