СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ – 16. ОКТОБАР И ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

Објављено 16. октобра 2020. у Актуелности, Промоција

СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ – 16. ОКТОБАР И ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.” Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету. Светски дан хране 2020. обележава 75. годишњицу FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама. Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране  који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе. Кључне чињенице Глад на нашој планети. Преко две милијарди људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране. Очекује се да ће до 2050. године тај број бити 10 милијарди људи.Пандемија COVID-19 повећава број гладних. Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године. Због пандемије COVID-19 овај број се може повећати за још 83–132 милиона људи. Висока цена неухрањености. Неухрањеност (укључујући потхрањеност и недостатак микронутријената), као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију у просеку 3,5 билиона америчких долара годишње. Време за акцију. Стални пораст броја гладних од 2014. године, заједно са порастом броја гојазних, јасно указује на потребу да се интензивирају активности усмерене на јачање система производње хране.Гајити, хранити, подржавати. Упркос чињеници да има најмање 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да узгајамо разноврсну храну да бисмо нахранили свет. Време је да се ојачају системи производње хране Последњих деценија свет је остварио значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње. Иако се сада производи више него довољно хране потребне да нахране сви, системи производње хране нису уравнотежени. Глад, гојазност, деградација животне средине, губитак агро-биолошке разноликости,  велика количина хране која се баца  и недостатак сигурности за раднике у прехрамбеном ланцу, само су нека од питања. У оквиру развоја и припреме планова земаља за опоравак од последица пандемије COVID-19 потребно је искористити прилику за развој и усвајање иновативних решења за унапређење система производње хране на основу научних доказа. Светски дан хране позива на глобалну солидарност у циљу помоћи свима, а посебно најугроженијим популацијама да се опораве од кризе. Циљ је и да се повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове...

Сазнај више

ЕВРОПСКИ ДАН ДОНАЦИЈЕ И ТРАНСПЛАНТАЦИЈЕ ОРГАНА

Објављено 12. октобра 2020. у Актуелности, Промоција

ЕВРОПСКИ ДАН ДОНАЦИЈЕ И ТРАНСПЛАНТАЦИЈЕ ОРГАНА САЗНАЈТЕ ВИШЕ НА : http://srbijazatransplantaciju.com/transplantacija_pocetna.html Европски дан донирања и трансплантације органа (ЕОДД) обележава се са циљем да се подигне свест о важности давања органа као начина спасавања живота, али и да се захвали донорима и њиховим породицама, као и стручњацима за трансплантацију широм Европе. Такође, циљ је и да се позове медицинска заједница и носиоци политика широм Европе да размисле о важности ове терапије која спашава живот. Подаци говоре да је потреба за трансплантацијом органа у порасту широм света, али недовољан број органа на располагању, представља ограничавајуц́и фактор у лечењу многих пацијената. То је довео и до великог броја пацијената на листама чекања. Током 2018. године, према евиденцији Савета Европе више од 150.000 пацијената било је регистровано на листама за чекање органа у Европи. Иако су 41. 000 пацијената трансплантирана, регистовано је нових 48. 000 на листи чекања. „У Европи се око шест нових пацијената додаје на листу чекања сваког сата, а 19 људи умире сваког дана чекајуц́и на трансплантацију“, наводи се на сајту Савета Европе. Иако је, како наводе, у протеклих неколико деценија медицинска заједница широм Европе била сведок многих невероватних напретка у трансплантацији органа, ниједна трансплантација није могућа без акта давања органа. Један донор, у зависности од животне доби, може да спасе до осам људских живота и може да помогне у лечењу 100 људи који чекају трансплантацију одређених ткива. „Захваљујући храбрим и несебичним даваоцима и њиховим породицама врши се трансплантација. Њихов дар живота даје толико много других прилика. Сва медицинска достигнуц́а су, међутим, могућа само ако је постигнут значајан напредак у ставовима према давању органа. Свака држава и заједница непрестано покушавају да подигну свест о давању органа и трансплантацији“, истичу у саопштењу из Британске националне организације за донирање. ИЗВОРИ: https://www.danas.rs/ https://www.edqm.eu/ http://srbijazatransplantaciju.com/Sta-ja-mogu-da-ucinim_donorska-kartica.html др мед. Милена Стефановић Центар за промоцију здравља ЗЗЈЗ...

Сазнај више

СВЕТСКИ ДАН ДЕВОЈЧИЦA 2020

Објављено 9. октобра 2020. у Актуелности, Некатегоризовано, Промоција

СВЕТСКИ ДАН ДЕВОЈЧИЦA 2020 „Мој глас, наша једнака будућност.“             Светски дан девојчица је међународни празник проглашен од стране  Уједињених нација. Први Светски дан девојчица био je 11.10.2012. године.             Према подацима УН, жене и девојчице чине готово половину од 285 милиона људи који су, само у 2017. години, прелазили међународне границе како би избегли опасност у сопственој земљи или потражили боље могућности. Ове глобалне миграције су део реалности и у Србији – од 2015. преко милион људи из различитих азијских и афричких земаља је прешло преко територије Србије.             На Четвртој светској конференцији о женама, септембра 1995. године, у Пекингу, након декаде УН посвећене борби за женска људска права, усвојени су Пекиншка декларација и Платформа за акцију.             Основни смисао Пекиншке декларације је унапређивање „циљева једнакости, развоја мира у корист свих жена у свету и у интересу човечанства у целини“.             Платформа за акцију се бави пре свега отклањањем препрека за равноправно учешће жена у економском, културном и политичком одлучивању, као и за остваривање једнаких права жена и мушкараца у приватном и јавном животу.             Стратешки задаци Платформе фокусирани су на: смањење женског сиромаштва, школовање и стручно оспособљавање жена, унапређивање здравља жена, елиминацију насиља над женама, заштиту жена у подручјима под оружаним сукобима, економску равноправност у привредним делатностима, подршку женама да освоје положаје одлучивања, као и на развијање механизама за побољшање положаја жена, заштиту женских људских права, афирмацију жена у медијима, уважавање улоге жена у заштити околине. Посебна пажња посвећена је женској деци и заштити њихових права. Уз обавезу развијања институционалних механизама родне равноправности државе потписнице су се обавезале да ће буџетски пратити акције за побољшање положаја жена и афирмацију права жена.             Истанбулска конвенција против насиља над женама је један од најважнијих инструмената који пружа дубинско разумевање, али и оквир за решавање, проблема родно заснованог насиља. Конвенција експлицитно препознаје насиље над женама и девојчицама као озбиљну повреду људских права и препреку у остваривању друштвене једнакости између жена и мушкараца. Република Србија је ратификовала овај кључни документ 2013. године.             Пекиншка декларација и платформа за акцију најнапреднији су план икада за унапређивање права не само жена већ и девојчица. Сада, скоро 25 година касније, Платформа за акцију и даље остаје снажна основа за процену напретка на пољу родне равноправности. Позива на свет у којем свака девојка и жена могу да остваре сва своја права, као што су живот без насиља, похађање и завршавање школе, избор када и са ким ће се удати и зарађивање једнаких плата за једнак рад. Платформа за акцију посебно позива глобалну заједницу да: 1. Елиминише све облике дискриминације девојчица. 2. Елиминише негативне културне ставове и праксе против девојчица. 3. Промовише и заштитити права девојчица и повећа свест о њиховим потребама и потенцијалима. 4. Елиминише...

Сазнај више