СВЕТСКИ ДАН СРЦА – 29. СЕПТЕМБАР 2020. ГОДИНЕ

Објављено 21. септембра 2020. у Актуелности, Промоција

„Свим срцем за здраво срце”  Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2020, обележава се под слоганом: „Свим срцем за здраво срце”. Живимо у времену пандемије ЦОВИД-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету. ЦОВИД-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом САРС-ЦоВ-2, ризик да развију тежу клиничку слику ЦОВИД-19 је већи. Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију ЦОВИД-19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умор и оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост. Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и  крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести (КВБ) спадају: реуматска болест срца која чини 0,4% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 13,7%, исхемијске болести срца 18,1%, цереброваскуларне болести 19,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 47,9% свих смртних исхода од КВБ. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,8% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2018. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,2% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за...

Сазнај више

21. СЕПТЕМБАР Светски дан борбе против Алцхајмерове болести: И заборавност је болест

Објављено 21. септембра 2020. у Актуелности, Промоција

Светски дан борбе против Алцхајмерове болести обележава се 21. септембра сваке године, када научна и стручна јавност, оболели и њихови ближњи апелују на друштвену заједницу да се уједини у борби против ове болести. Алцхајмерова болест је споро прогресивна неуродегенеративна болест и најчешћа деменција, која обухава од 60 до 80 одсто свих деменција. Деменција подразумева оштећење интелектуланих способности, понашања и личности, довољног степена да код оболелог нарушавају функционалност у свакодневном животу. Деменцију могу да изазову различита стања, од неуродегенеративних деменција каква је Алцхајмерова болест, преко васкуларног оштећења мозга, болести жлезда с унутрашњим лучењем, болести метаболизма, мањка витамина и других ређих обољења. Алцхајмерова болест настаје као последица таложења патолошких беланчевина у мозгу, названих бета-амилод и тау протеина. Медицина данас располаже знањима о факторима ризика за Алцхајмерову болест и они се деле на оне на које не можемо да утичемо као што су генетски разлози и оне на које можемо да утичемо, а то су висок крвни притисак, шећерна болест, гојазност, пушење, физичка неактивност, депресија и низак степен образовања. Превенција деменције Како би се спречили когнитивни поремећаји и деменција, потребно је да се лече висок притисак, високе масноће, шећерна болест, гојазност, препоручује се и редовна физичка активност, као што су шетња, плес, пливање и друге активности, важна је здрава исхрана, вежбање мозга, тако што ће се учити нове вештине или нови језик, као и уживање у друштвеним активностима. Учесталост Алцхајмерове болести расте са старошћу тако да је у популацији старих 65 до 74 године учесталост ове болести три одсто, у популацији старих 75 до 84 године живота она износи 17 одсто, док се код старијих од 85 година живота ова болест јавља са учесталошћу од 32 процента. Две трећине оболелих од Алцхајмерове болести су женског пола. Типично испољавање Алцхајмерове болести код особа старијих од 65 година живота, подразумева поремећај памћења за скорашње информације, чињенице и целокупне догађаје, које се подмукло јавља на почетку болести и постепено погоршава током целе болести, уз манифестовање других симптома. Оболела особа има тешкоће у проналажењу речи, тешко започиње и прати конверзацију, употребљава погрешне речи. Такође, особа губи способност да прати писана и усмена упутства, најчешће не зна која је текућа година, годишње доба, месец, тешко се сналази у превозу и може да има проблема да се снађе у окружењу, као и да нађе своју кућу. Болест се манифестује и тешкоћама препознавања људи, руковања апаратима, кувања и облачења. Оболели имају и проблеме вођења финансијских и административних трансакција, проблеме расуђивања, планирања и доношења одлука. Код оболелих од Алцхајмерове болести могу да се јаве и психијатријски симптоми као што су депресија, апатија, халуцинације, агресија, халуцинације, постојање погрешних уверења, као на пример да је оболели покраден. Како болест напредује, симптоми постају све израженији, самосталност оболелог је све више нарушена, те бригу...

Сазнај више