Светски дан бубрега Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Акутно оштећење бубрега карактерише: изненадна појава крви и беланчевина у мокраћи, смањење количине излучене мокраће, а долази и до појаве отока и повећаног крвног притиска. Обично настаје након различитих инфекција, пре свега бактеријских инфекција горњих респираторних путева и коже (стрептококних). Неинфективно акутно оштећење бубрега настаје као последица системских, наследних, метаболичких, биохемијских поремећаја имунолошких и малигних болести (штетно дејство лекова, тешких метала, зрачење) или су настале као последица дејством непознатог узока. Хемолитичко уремијски синдром је најчешћи узрок акутног оштећења бубрега код деце.  Још један узрок акутног оштећења бубрега код деце је траума која може да настане као последица опекотина, дехидратације, крварења, повреда или операција. Траума може изазвати врло низак крвни притисак, што заузврат може довести до недовољне прокрвљености бубрега што касније доводи до акутног отказивања рада бубрега. Хроничне бубрежне болести код деце најчешће су последица урођених мана (нпр. деца рођена са само једним бубрегом или са бубрезима који имају ненормалну структуру), наследних болести (нпр. полицистичних болести бубрега), инфекције, нефротског синдрома, системских болести (шећерна болест, лупус), застоја у отицању мокраће и везико-уретералног рефлукса. Урођене мане и наследне болести бубрега су водећи узроци отказивања функције бубрега у периоду до четврте године живота. У периоду од 5. до 14. године живота инсуфицијенција бубрега најчешће је последица наследних болести, нефротског синдрома и системских болести. Касније, у периоду од 15. до 19. године живота, болести које утичу на функцију гломерула (тубула у бубрегу који инфилтрирају крв) постају водећи узрок отказивања бубрега. Деца с хронично смањеном функцијом бубрега често су оптерећена различитим пратећим компликацијама, укључујући кардиоваскуларне (артеријска хипертензија и хипертрофија леве коморе срца), метаболичке (ацидоза, резистенција на инсулин, хиперлипидемија), хематолошке (анемија), ендокринолошке (резистенција на соматотропне хормоне, хипергонадотропни хипогонадизам, смањена производња еритропоетина), коштане (ренална остеодистрофија) и водено-електролитне поремећаје(хипонатријемијска дехидратација, хиперволемија и хиперкалијемија). Ове најзначајније компликације повећавају учесталост оболевања и умирања и отежавају психолошку и социјалну адаптацију детета с хроничном болести бубрега. Утицај наведених компликација је међусобно снажно условљен, а заостајање у расту је производ њиховог збирног...