Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора

Објављено 28. фебруара 2020. у Актуелности, Промоција

Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора Оболевање и умирање од рака у свету и Србији Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници  и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. Оптерећење раком у свету У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%). Оптерећење раком у Србији У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40. 241 особа (21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише...

Сазнај више

Међународни дан деце оболеле од рака 15. фебруар 2020. године под слоганом: ,,БЕЗ ГРАНИЦА“ Заједно. Могућност. Будућност. Излечење. Снага

Објављено 10. фебруара 2020. у Актуелности, Промоција

Међународни дан деце оболеле од рака 15. фебруар 2020. године под слоганом: ,,БЕЗ ГРАНИЦА“ Заједно. Могућност. Будућност. Излечење. Снага Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у 88 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља. Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице, које, према статистичким подацима, представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога, обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. Према последњим подацима, током 2014. године регистровано је 300.000 новооболелих особа узраста од 0 до 19. година. Више од 2/3 новооболелих особа или 215.000 је  било узраста до 14. година. Упркос чињеници да оболевање од рака у свету код деце расте и даље у структури оболевања од свих малигних болести рак код деце чини 1%.  У Србији рак код деце и адолесцената чини  око 0,7% у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године  у Србији се региструје  око 315 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју и у Србији, готово две трећине новооболеле деце (63,8%) је узраста до 15 година. Три групе болести, укључујући леукемију, туморе мозга и лимфоме чине најчешће малигне болести у детињству. Ове три групе малигних обољења чине готово половину (49,4%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године, 48 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести две трећине умрле деце (65,4%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су тумори мозга са 52,9%, леукемије са 41,2% и лимфоми са 17,6%. У узрасту од 0 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета су тумори мозга са 40,4%, леукемије са 30,8% и лимфоми са 15,4%. Важно је истаћи да је успех излечења рака код деце велики, много већи него у популацији одраслих. У прилог томе говори податак да у високоразвијеним земљама света стопа преживљавања достиже чак 84%, али  и да је она у порасту чак и у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе уколико постоји локална и међународна подршка у...

Сазнај више