31. мај 2019. – Светски дан без дуванa

Објављено 27. маја 2019. у Актуелности, Промоција

мај 2019. – Светски дан без дуванa   Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за циљ да различите циљне групе упозори на здравствене  и друге ризике  који се повезују са употребом дувана и подстакне доносиоце одлука да усвоје делотворне мере, засноване на доказима, којима се смањује употреба дувана и изложеност дувану. Тема Светског дана без дувана 2019. године је „Дуван и здравље плућа”, а обележава се под  слоганом „Не дозволите да због дувана изгубите дах”. Ове године посебна пажња се посвећује негативном утицају дувана на плућа (од рака до хроничних плућних болести), због значаја овог органа за целокупно здравље и благостање људи. Кампања Светски дан без дуванa 2019. има улогу да укаже на: важност здравља плућа за постизање укупног здравља и благостања и последице пушења на здравље плућа; велики број смртних случајева и плућних болести широм света изазваних дуваном, укључујући хроничне респираторне болести и рак плућа; повезаност употребе дувана и туберкулозе; последице изложености дуванском диму на здравље плућа код људи свих узраста; мере контроле дувана засоване на доказима које треба предузети како би се смањиле последице употребе дувана на здравље плућа, као и на целокупно здравље.   Позив на акцију Контрола дувана мора постати приоритет владама и заједницама широм света како би се остварио циљ одрживог развоја да се до 2030. године за трећину смањи превремена смртност улед незаразних болести. У циљу смањења употребе дувана и изложености дуванском диму све државе треба да имплементирају Оквирну конвенцију о контроли дувана Светске здравствене организације, што подразумева  имплементацију и спровођење најефикаснијих мера за смањење понуде и потражње дувана и дуванских производа. Родитељи и остали чланови заједнице такође треба да предузму мере којима ће промовисати сопствено и здравље своје деце чувајући их од штете коју изазива дуван.       Значајне болести повезане са употребом дувана   Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши. Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме. Болести...

Сазнај више

Јавне набавке мале вредности 10/19-Дијагностички тестови – Серолошки тестови за крвно преносиве болести

Објављено 24. маја 2019. у 2019, Јавне набавке

Предмет јавне набавке: Дијагностички тестови – Серолошки тестови за крвно преносиве болести Позив за подношење понуда Конкурсна документација Рок подношења понуде: 04.06.2019. године до 9...

Сазнај више

Међународни дан физичке активности – 10. мај 2019. године

Објављено 6. маја 2019. у Актуелности, Промоција

Међународни дан физичке активности – 10. мај 2019. године   Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности. Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%). Становници Србије у просеку седе пет сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15–24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати). Проценат одраслих становника који је вежбао (фитнес, спорт, рекреација…) најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину када је тај проценат био 25,5% и 2000. годину када је тај проценат износио 13,7%. На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији трећина ученика и ученица (33,6%) је у недељи која је претходила истраживању била физички активна сваког дана током сат времена (у складу са препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%). У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица (6,8% девојчица првог разреда средње школе је свакодневно физички активно, а 11,4% деце никада не вежба ван редовне школске наставе). Шта је физичка активност? Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност. Зашто је важна физичка активност? Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже...

Сазнај више