Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2018/2019.

Објављено 16. октобра 2018. у Актуелности, Промоција

Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2018/2019. Грип је глобални јавноздравствени проблем, имајући у виду чињеницу да се годишње на северној хемисфери вирусом грипа инфицира више од 100 милиона људи, три до пет милиона оболи од тешке форме болести, а 250–500 хиљада оболелих умре од компликација болести. Због тога је од великог значаја вакцинација против грипа, као најефикаснија специфична мера примарне превенције. Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је обавезна имунизација лица која су у посебном (повећаном) ризику од тешких форми болести, компликација и смртног исхода. Ове категорије чине труднице и сва лица старија од шест месеци живота са: – хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), – хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хиперте-нзију), – метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), – бубрежном дисфункцијом, – хемоглобинопатијом, – хроничним неуролошким поремећајима, – имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС) – функционалном или анатомском аспленијом, и примаоци трансплантата. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама. У складу са препорукама СЗО, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере, за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2018/2019. године, у примени је тровалентна вакцина следећег састава: А/Мицхиган/45/2015 (Х1Н1) пдм09-лике вирус; А/Сингапоре/ИНФИМХ-16-0019/2016 (Х3Н2)-лике вирус; Б/Цолорадо/06/2017-лике вирус (Б/Вицториа/2/87 линеаге). Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, а да се што је најважније спречавају могуће теже компликације, од којих је најчешћа запаљење плућа и смртни исход као последица насталих компликација. Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупреси-вне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији. Вакцинација становништва које припада ризичним групама спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано...

Сазнај више

Јавне набавке мале вредности 13/18-Хранљиве подлоге, биолошки и хемијски индикатори и референтни сојеви

Објављено 9. октобра 2018. у 2018, Јавне набавке

Предмет јавне набавке: Хранљиве подлоге, биолошки и хемијски индикатори и референтни сојеви Позив за подношење понуда Конкурсна документација Рок подношења понуде: 18.10.2018. године до 9...

Сазнај више

Светски дан хране

Објављено 3. октобра 2018. у Актуелности, Промоција

    Светски дан хране и Октобар – месец правилне исхране „Правилна исхрана – улагање у будућност”   Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност”са фокусом на смањење броја гладних у свету.   После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене. Кључне чињенице: Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Вецћина њих живи и зависи од пољопривреде. Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно. 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама. 1,9 милијарди људи – више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте. 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности. Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње. ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ. Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима. Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету. Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова. Зато је Светски дан хране  и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја – без гладних до 2030. године. Кључне поруке Светског дана хране 2018. године: Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица. Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране. Институт...

Сазнај више